Naša književnost

366 , Књижевност

зичку сонорност тога глагола: [0 г1о“. Тим путем, по интуицији да стих буде звучан, мислим да је употребљен и горе поменут глагол ко штил, који се у енглеској поезији, оној у стиховима и оноју прози, срета најчешће у вези са вијорењем и набрепањем тканине: застава, једрила. У Милтонову чувеном епском спеву Изгубљени рај, о злом духу Азавелу се каже: „паклена застава коју је развио“ — „Еће фптегпа! збапдага му мећ ће шпшт5“. Или у тексту Мориса Беринга: „При вечерњу, кад свети барјаци вијоре“, „а! уезрег, ућеп ће опПаштез Гпеа“. Енглез би казао да ли је ту боље [0 мдеп, ћ0 иптоја, или можда ипак [0 шптшт,

Чувени енглески писац и познати речничар др. Џонсон написао је једаред о речницима ово. „И најгори речник је бољи но никакав; и најбољи речник није сасвим добар“. Мислим да се та паметна реч може, углавном, применити на сваки акт, па и на преводе; и мислим, у овом тренутку, на све наше преводиоце, на њихов добронамеран и пожртвован рад; мислим и на преводиоце прошлих времена, више филологе но уметнике; мислим са одушевљењем на Вука и Даничића и њихове преводе Новога и Старога Завјета; мислим на преводиоце нових времена и лепе њихове домете, код неких песника и више но лепе: на уму су ми Змајеви преводи у стиховима ЈБЂермонтсва и Арања — и кажем: иоле тачан превод, иоле течан превод информација је, и може бити од велике помоћи у случају нужде, и остаје документ о стању језика у одређеном временском периоду. Што се тиче превода Анице Савић Ребац, ратаајих и садашњих, и овога пред нама данас, они су такви да их још бољима може учинити само Аница Савић Ребац. Она ће, пре штампања збирке, сигурно и предузети још једну ревизију, за славу наших бораца, за корист наше поезије и књижевности. (Са респектом за преводилачки, песничко-преводилачки рад Анице Савић Ребац, ја завршавам овај напис са једним кратким резимеом ствари и става преводиочева према стварима. Аница Савић Ребац је од првога корака у овај свој посао знала следеће ствари. Прво. Енглези, који су спори и тешки класични метар прерадили додуше на врло много начина, али имају у традицији ритам огаме за херојску поему, они ће тешко примити кратку лирску песму, односно тешко чути како ваља кратку лирску песму о делима јунака, о умирању јунака, о великој једној епопеји у стварности. Дакле, пазити ваља шта ћемо са метриком и ритмиком! Друго. Збирка партизанских песама у овој збирци није у целини својој домашила стварност коју је опевала, то јест у моментима певала. Не може кратка лирска песма истаћи неминовно драмски карактер борби и. жртвовања. Дакле, пазити ваља шта ћемо са емотивном експресијом тих песама у туђем језику! Треће. Вођи у борачким јединицама које су се под ужасно и некад, нечовечно тешким околностима бориле и борбу годинама настав-