Naša književnost

МОРЕ

Модри се море, тамни, ко небо мркло, тамно.

И бруји стихија, хукти, и бесно вал се баца; јуриша лудо, помамно,

и плаче, уздише, куне под мноштвом удараца.

Вуку се облака руна

и дневне боје тасну. Обзорјем бура се ваља, чељусти отвара лавље. То море у борбу страсну, неумитну, сурову ступа, | триумфа чекајућ славље.

Па пуца, ломи се камен, талас та дроби, раздире, уз буку, ломот страшни, урлшке свирепе, тневне. То море дубоко надире, опседа, напада стално

хридине суре, древне.

Ал шта ће муње, тромовиР И шта ће ветра удариР

И беснило бурних ноћиР И_ мрачни, тмурни дневиР Мору су лаки судари:

ко челик су њетове моћи, ко мала су њелови тневие!...