Naša književnost

„=

Море :

И ми смо море немирно,

· срце уздрхтало, пламно.

И нас још туку тромови пи псовке, клетве прате. Очајно, сулудо, бесрамно лудују разни „ботови/: у троб би да нас спрате.

Но, пачуј, почуј тај ромор, редове полледај стројне! Поклике почуј снажне

што трају ноћ и дан: ломећи буре безбројне, пркосно, ведро се љуља наш народни океан!

Танасије Младеновић

373

ЈЕМ

пера