Naša književnost
Ма
Гетеов „Вертер“ > 398
ности под именом „Зшгтт ипа РОгапг“, у којој су духовни бунтовници из грађанско-напредног табора дизали свој глас против кнежевскофеудалног и црквеног притиска, против ускости малих државица, против малограђанског духа и пуританизма. Култ срца, честитог и непоквареног осећања, идеал слободе и личности и откривање људског у свим областима, сталежима и временима карактеристичне су црте нових стремљења. Те идеје провејавају кроз периоду стварања младог Гетеа. У „Гецу од Берлихингена“, он брани личност, пуну снаге и слободну, вазда готову да свој живот заложи за правду и истину. У „Прафаусту“, он јунака одводи од књиге и приводи животу, одводи од умовања и приводи активности и делу. У „Прометеју“, диже глас свог песништва против исконске тираније богова. У „Вертеру“, грађански роман добија први пут садржај исповедања. То није ни авантуристички роман, ни роман галантне љубавне игре. Читаво обиље светског доживљаја љубави, природе и смрти постаје сведочанство протеста против круте, уске и убиствене друштвене стварности.
Говорили смо о светском успеху „Вертера“. Али роман Гетеове младости, када се је појавио, наишао је и на мржњу и огорчење. У Лајпцигу је, уз казну од сто талира, продаја била забрањена. У Данској је роман био забрањен, на тражење бискупа Бале, зато што, наводно, исмева религију а велича пороке. У Милану је прква откупила и уништила читаво издање италијанског превода. Хамбуршки пастор Геце писао је, по прилици: књиге као што је „Вертер“ узрок су атентатима на краљеве И сваком непотчињавању богоданом поретку. Захтевао је од владе да забрани такву кугу и срамоту.
Чак и Лесинг нашао је да је књига супротна његовим класицистичким тежњама и означио ју је за млаку и неморалну. А круг пријатеља револуционарних декабриста, на пример, бојкотовао је Гетеа, као песника одрицања од борбе, зато што га је познавао једино као песника „Вертера“.
ж
Карактеристично је да је Гете, у многим својим делима, захигао непосредно из живота. Приповест младог Вертера сам је лично проживео. Написао је ту историју, да се ослободи тога доживљаја. Отуда је, као и много онога што је написао, и „Вертер“ „песништво и истина“, компримована стварност.
Године 1772 дошао је млади Гете у Вецлар, да се посвети јуристичком позиву код царевинског суда. То је била жарка жеља његовог оца. У Вецлару је упознао Вилхелма Јерусалема и Јохана Кристиана Кестнера, секретара посланства. Кестнер је био верер са петнаестогодишњом Шарлотом Буф. На једној забави о духовима, приређеној од стране омладине земаљског суда, Гете је упознао Лоту. Нагла и бурно разбуктана љубав обузела га је. Гете