Naša književnost

Књижевност

338

заменити — ето једна важна црта у уметности фразирања. „Господе, сам сам!“ — то, та проза одлети у вис као крст на торањ, и тако је проста и речита као крст на торњу... Ја не знам да ли правилно закључујем, али бих рекла да је Ничеова трагика била то: усамљеност. Тамо у Енгадину, у Силс Марији, провлачио се међ људима као сен међу живима. Тај гениални, моћни човек, у тако је много праваца био над, над, над друге људе, да је остао сам. Он, врео као ватра, што речју такне то разбукти, а око њега нема никога, све хладно, као пепео. И написао је и он тај свој крик савршено простом фразом прозе унесене у стихове: „Што год дохватим ватра је, што год оставим пепео је“ — АПез Реџег маз 1ећ Таззе — аПе5 Азсће а5 тећ Тагзе. Да наставимо још мало са примерима, јер је проблем фразирања у стиховима важан и страшан и диван, и јер се код нас мало говори о томе у теорији, мало пази у пракси и при писању оригинално својих стихова, и при превођењу туђих стихова. Данте — ја мислим да нико на свету није писао ни као он, а камо ли боље но он изистинске стихове, и у њима изистинску поезију, а код Дантеа је свака емоција, свака мисао, сваки опис сведен на обичан говор. Данте, са својом Божанском комедијом, пример је најсавршенији у теориском и практичном смислу за оно што овде разлажема: ако стихови имају стила, фраза у стиховима је прозно правилна, прозно логична, прозно једноставна и разумљива. И кад Дантеа тако уздижемо, нисмо заборавили ни Шекспира, ни Гетеа. Оставили смо их у друкчијим категоријама, јер нису то што је Данте у смислу савршеног фразирања у стиховима. Шекспирова конкретност је почешће састављена од самих апстракција, а Гете је само ретко једноставан. Први наш пример из Дантеа биће из мало већ и намученога репертоара: Паоло и Франческа, трагична страст, јер Франческа има мужа Ђанчота, а Њанчото има нож, а Франческа и девер њен Паоло воле се лудо. Кад дође до незауставнога страсног срљања и дефинитивне љубавне посрнулости, ово је текст о томе, како га говори сен Франческина, у Паклу.

ја ђосса па басто Ки бо тетап«е. Сајеобо Ти 4 Шго е сте По зеп55е: Оџе! слогпо р:1 поп у; Јегтетто ауапфе.т)

Из тих простих прозних фраза лиже мутан пламен полуделе страсти; то је израз — речитији не може бити но кад се удруже проза и стихови гениалнога песника — то је израз да је од момента кад се књига замењује пољупцем страсти, до појаве Ђанчота и убилачкога ножа, само два три корака. Узмимо сад један суптилнији пример. Вергилијев дух и Данте возе се у чуну преко Стикса у пакао. Вергилије је сен и нема тежине. Данте је жив човек, „и кад он уђе,

1) Уста ми пољуби сав уздрхтао. Галеото, то је књига и коју је писо: И тога дана више нисмо читали даље.

на прате иазеснаникуа

аадииање

еј оутоник

усансагијаг;