Naša književnost

426 Књижевност

стомаку, да му срце не ваља, јетра пропада а живци не слушају — и сав тај скуп болести није га могао спасити од посљедње четничке мобилизације. Јутрос, кад је требало да пође на положај, пронашао је нову болест, проширење вена — али ни то му није упалило. Онда је почео да се прави луд и рекао четницима да су гори него партизани...

— Никад се више неће усудити да то рече, толико га је мајор Куковић оним штапом оспријед и позади убиједио у своју доброту. И ето, ја сам бар два мјесеца носио пушку с петокраком, оно кад су партизани били ослободили Колашин, а послије сам био активан дезертер и паничар у четничким редовима, дакле на неки начин ипак имам заслуге за комунизам и разлоге да ме четници избуше мецима, али он, Иво Маргић, шта ће он ту ако н> због тога што судбина воли да прави неслане шале» Него, нека се судбина шали, може јој бити а је бих дотле окренуо један покер, ако се нађе кворум...

Док су он и Лукић тражили још двојицу а затим и мјесто за игру и док су се око играча скупљали ови најдоконији посматрачи на свијету, Тадија клону главом на руку и замисли се. Изгледало је да је умор и тежак положај на крају и бар за тренутак свладао и њега. Али, он се брзо усправи и окрећући се старом Рељићу поче да му прича својим ведрим и снажним гласом који не зна тугу и сумњу, страх и немир, нити има прелива погодних за таква осјећања.

__ Кад сам био оволицни крцапунчић, а био сам вала ђаво над ђаволима, — ништа ми не бјеше милије него кад негдје близу има свадба. Ту се позајмљују седла и јахаћи коњи и свитни џемадани и барјаци, макар из другог или трећег села. Ту се људи обрију, опитоме и развеселе а жене обуку што најбоље имају па их хаљине и весеље прољепшају и подмладе да их је тешко препознати. Окупе се момци и дјевојке, — а омладина је вазда лијепа од природе; чује се пјесма, а код нас је то ријетко, код нас по злој судбини и горој навици зазорно је свима који нијесу будале или гуслари да пјевају кад није свадба или слава. Затутње путеви под коњским копитама, одјекну она пуста брда веселим гласовима, читаво село се за дан-два промијени и развесели, ослободи и распјева да ти га је милина погледати. Они што воле чашицу — нађу је, а не морају, као на гробљу, да се праве тужни

и кад нијесу; пјевачи разјапе уста до ресица а прстима запуше.

уши да сами себе не проглуну; жене покажу ону пријатну и по требну склоност за шале и смијех коју иначе морају крити у девет јама; весеље бар за тренутак приближи људе, разбије сумње и смутње међу њима и пружи им, макар кратку и варљиву али врло привлачну слику заједничког живота и весеља у коме би сваки сваком добро желио и о добру радио. Држе се здравице — чи тави говори и пјесме саткане од толико добрих жеља да би већ олавно усрећиле Црну Гору кад им нешто тешко не би било на путу; пуца се из пушака и револвера, а жандари не смију ни помолити њушку да питају за дозволу; 'одметне се народ од пара