Naša književnost

738 У 5 Књижевност

Ништа. Сутрадан чекам ја до 12 сата. Ће буде ли ауто, неће -ли буде, ће буде ли — компири! Ајд, па да питам Косовску Митровицу. Али сад не могу нигде да нађу генерала. У тај час наиђе "неки ауто из Скопље, Ја га реквирирам, па терај у Косовску Митровицу. Тамо командант места ништа не уме да ми каже за генерала. Ми ти лепо поједемо јагањци, па продужимо за Пећ. Једва га тамо сТиго'.

— Јеси дошао» — каже, За ауто и за његово бегање ич не "збори. Видим ја колико је сата. То је било 8 априла. Ја преноћи' у аутомобил. После продужи'мо за Чакор. Тамо ми па измаче генерал. И не нађо' га више. После се ја разболе;, па ме дотераше у болницу. А сад ме отуд пустише. Па бива ли сад г. Власто, да |, више болан него здрав, сад тражим моју јединицуг

— Па знаш, овај, Тозо, како да ти кажем — отпоче Власта да "изводи, али Тоза га пресече:

— Немој да се штрапацираш да мислиш за мене, г. Власто. А ја, што да се предавам напослетку Ћу си купим један цивил, па ћу ваћам пут за мој Лебане.

Раставише се и Тоза пође да купи код Тивара један цивил, "Само, био зле среће, јер поскупише одела, а у њега се не нађе до"ста новаца. И тако науми да потражи неког пријатеља који би му узајмио,

Тражио Тоза тако, тражио, па у том већ било време и за' ручак, и, разабрав да се доле, при Команди Боке дели хлеб официрима, улути се тамо.

Стиже таман на време. Хлеб се увелико делид. Један потпуковник, за кога му рекоше да се зове Алкалај, прозивао официре "по списку и сваком давао по један хлеб.

— Има ли 'леб и за мене» — упитао Тоза потпуковника.

— Јесте ли ви уведени у списак г. капетане» —- упитао овај.

— Нисам, — каже Тоза. ~

— Па да вас упишем>

— Ако, — каже Тоза.

— Ако, — понавља потпуковник, — али ако вас упишем онда "нема више брисања! — И објаснио му да тај хлеб даје талијанска

команда и да му то отприлике значи да ће по том списку да их воде и у заробљеништво.

А Тоза одмерио погледом ону гомилу официра, који се с хле"бом у руци или под мишком већ разилазили, па одмахнуо главом:

— Па, г. потпуковниче, куд сви Турци туј и голи Асан! Ја ли да будем од сви најпаметан> Главно: 32 јединицу ме не питуј!

И био много задовољан што га потпуковник заиста није о томе питао и тако сасвим јевтино прошао.

После је, међутим, већ тачније оценио ситуацију:

— Бре, мајку му, кој се надао да ће ме наш официр за-

роби! — и једва веровао да је то озбиљно.