Naša književnost

ХРОНИКА.

ЈЕДНА СУМОРНА ФОРМУЛА

и она у систему светскога мира

Формула та одређује шта је то хладан рат. Хладан рат, то је садизам, порок, мучитељство, злоупотреба људских талената и оних активних и оних пасивних. У оба табора се говори дословно исто: Циљ наш, то је мир у свету; брига наша, то је ваш бољи живот. У оба табора се таленти гоне У продукцију средстава за мучење, а сви људи се гоне да трпе мучења, остварују уништења, фантазирају о самоуништењу. У оба табора се заборавља да се један део агресивних енергија мора претварати, и претвара се у кооперативне енергије, иначе нема живота. У оба табора се заборавља да су људи једна заједница, густо прирасли једни уз друге као бобе на грозду, и да стога људи увек раде заједно, и кад раде заједно, и кад раде посебно. Из свести о тој заједници изашла је народна: Што год ко ради, себи ради. Из исте свести о заједници,“ најтешњој, изашла је мисао крупнога песника. Џона Дона: Што је год тамо и овде је; ако се неко даровит родио, и мени се родио; ако неко умре, и ја сам умро. „Не питај кога то оглашују звона, тебе оглашују“. Они који су направили блокаду, тврду и немилосрдну као залеђена река, и себи су је направили. Они који су направили друмове и летеће пијаце у ваздуху, и блокадистима су их направили. А пала је људска крв и при томе догађању на обе стране: и по брашну, и по угљену, и по баријери, и по калему конца. Садистичке параде на обема странама возе лешеве у бојном реду: хладан рат.

Ако се та суморна формула преради у мали литерарни оглед, добија се отприлике ово. Људи наизменично иду напред и иду назад у моралу и цивилизацији, али су перманентно даровити, у добру и у злу даровити, и дочекују или приређују све исте историске појаве са увек другим и другим режијама, при чему, опет наизменично, људи бивају талентовано племенитији но што су били дотле, или талентовано суровији и дивљији но што су били икада. Како би могло даровито човечанство допустити да историја буде једнолика у сценама, кад је већ тако једнолика у штофу свом, Кад већу штофу историје леже све исте клице, нека бар процеси остварења буду што разноврснији, разрађенији: некада неочекивано дирљиви, некада ненадмашни по страхотама и ужасима. Грчки трагичар Есхил исписао је религиозно надахнуту реч: „Сваки ужас доживи свој ужас“, Преведено је то у разне језике. Човечанство од данас превело је то на технолошки језик — данас више још но музика интернационални језик — и доиста, свака страхота за сразмерно

пити

Мани

паса режвња нео тртатв пацова ши

|