Naša književnost

6 : | Књижевност

Црквени беседници вечног мира променили су став. Служили су у рекламном апарату покоља. Жорес је био мртав, Либкнехт у там> ници, Лењин у изгнанству. Жоргс, Либкнехт и Лењин.

Њима је пришао песник Ролан, Он није ништа заборавио. И он је написао Изнад метежа и Побијеним народима.

Писао је за људе који су носили униформе. Додуше, у прво време, Француска му је изгледала као нешто недељиво. Демократска Француска против немачког цесаризма. Али како је са савезничком силом царевом> Почео је сагледати покретачке силе, сакривене под заставом отаџбине, демократије и слободе. У Немачкој и Француској клеветали су га. Дух Европе абдицирао је. Ексцес потчињавања обузео је песнике. Стари пријатељи и стари непријатељи указивали су на Ролана и називали га издајником.

Осећање безутешности обузело га је на његовом духовном острву. У часу када су га сламали мржња и убијање, које није могао да разуме, писао је: „Престају ме занимати рушевине народа који сами желе своју пропаст, па чак изгледа да у њој и уживају.“ Једна страна из дневника 1914.

Само једна страна. Дух времена преокренуо се. Ролан није био створен за кулу од слонове кости: ЈЊегов глас је надјачавао хуку смрти, И није остао сам. Човек са којим је био многе духовне битке, револуционарни песник Анри Барбис, написао је Огањ. Од 15 до 19 проживео је Ролан први велики преображај. Не стоји више изнад догађаја. У себи је припремио терен за пријем великог наслеђа револуционарне Француске: мисију хришћанског етичара Паскала, педагога човечанства Русоа, слободом прожетог романтичара Ига и интрасигентног истраживача истине Золе.

Он није толико настављао велике књижевне традиције, колико устајао против недостатака друштва.

П.

„Бог! Вечити живот! Уточиште свих оних којима није пошло за руком да овде на земљи живе. Вера, која често није ништа друго до недостатак вере у живот, у будућност, недостатак вере У самога себе, недостатак храбрости и недостатак радости!“

(Ролан: Живот Микел Анџела)

Путник је дошао из далека. Из старе француске буржоазије, из старих провинција свести. Дуг пут за који треба времена, када се прелази са осећањем дубоке одговорности,

Кола Брењон, бургундски резбар дрвета, каже: „Један једини бог, признајем, није ми довољан.“ То је написано 1919. 1934, Ролан, у изванредној књизи свог живота Петнаест година борбе, каже о тим речима: „Нисам могао одбацити своје богове, богове

Павао со. .-___