Naša književnost

220

Јар И.

ти Ирма И РАНА У И та У НЕ

Књижевност

Здраво обале у белом сјају,

и воде ширне са бљеском риба, за топли сан у завичају поздрављам сунце изнад колиба.

То сунце што је у сећању сјало са ликом мајке у свакој чети. Поздрављам све што је остало да ме на живот дубоко сети.

Сад знам да сваки вихор љути мора са треском и да прелети, и ево, дубоко, док лето жути, осећам да ће скоро почети

да се у мени ко крв наставља топли тај свет, сав, до камења, који ме у овај дан поздравља

из шуме зеленом граном смирења.

Стеван РАИЧКОВИЋ

пак