Naša književnost

Свадба ; 229

глашавајући најпаметнијим људима на свијету оне који су те ноћи дезертирали. Прве увреде које су им затвореници довикнули биле су толико оправдане да се нико од њих не усуди да подигне главу, а неки чак одговорише:

— Шта ће пушке рђама, боље нек саме рђају.

Чемеркића, који се убрзо пробио да стане на чело затвореничке колоне, нешто је снажно привлачило оној гомили оружја; он чак покуша да као нехотице и узгред наведе своје људство поред купе пушака која је још непрестано расла. Међутим, Њемци који се иначе не могу похвалити неком досјетљивошћу, овдје као да уочише о чему се ради, ставише се јачом снагом и упорношћу између њега и оружја и осушише му наду. Кад више није имао разлога да крије своју намјеру, Чемеркић је гласно обзнани довикнувши

четницима:

— Е баш сте рђе и ништавила, а мени с друштвом да је само десетак тих пусница, чуло би се до Берлина. — И тада се обрати најближем њемачком подофициру с предлогом: — Сад им ставите

самаре па јашите! — ХМаз52г — запита Њемац.

— Не нас него њих, мајку ти бог убио! Видиш да нијесу рођени за друго него за самаре и товаре. Подофицир одмахну руком јер није разумио, али сљедећих дана су се Шемци сами досјетили како да употријебе четничку 3 руљу. Један дио тог људства узели су стварно да им носи сандуке с муницијом уз стрме стазе Сињајевине и Дурмитора, гдје ни коњ ни мазга не могу да послуже тако добро као четник. На рачун то магареће улоге која је припала четничкој „војсци у отаџбини“, партизани су испјевали ругалицу У којој су описани и самари и попрузи ове ерзац теглеће марве:

Попрузи су од памука да војводи није мука...

Поред уџерица и невеселих старих кућа десно од трга стајала је тада, а можда и данас стоји, нова и пространа камена зграда, својина синова или унука чувенога трговца Акана Марића. Ружно лице ове тешке грађевине, зидане по старотрговачком укусу и рачуну, допуњавала је гломазна и одвратна дрвена табла с кабастим словима чађаве боје Штаб лимских четничких одреда. На насипу, који је претстављао једно неупотребљиво проширење трга, остало је мјеста за још два-три млада зелена дрвета, запуштена и подивљала као и све друго, крај којих је чучала накривљена трафика, празна и допола затрпана смећем и отпацима што их читав канцелариски, трговачко-кафеџиски и касапски „центар“ вароши наноси и гомила овдје, остављајући вјетру, пожару или неком будућем покољењу да то очисти.

% К_--- А 2 2