Naša književnost

АИ Нина Ма РЈ ~ - ДИ а а Ра

Свадба

Људима додија:

— Броје нас као овце, крв им псећу! 50

И посиједаше многи не хајући више за сву вику и пријетње кракатог („Као да је до испод пазуха раскројен“) њемачког подофицира с коњским зубима. Подофицир „коњозубиле“ је праскао и облијетао унаоколо, а онда се смири и предложи да посиједају сви — видио је да ће му тако бити лакше да броји.

Дјевојке и жене из затвора, како је женско у неким пословима увијек довитљивије од мушкога, биле су понијеле у својим торбицама сву залиху хране, ваљда мислећи да не треба да остане непријатељу. Почеше сад да дијеле приближно једнаке комаде хљеба, сира и сланине а додавале су то друговима уз пријатељске осмијехе и с неком нарочитом, прије невиђеном љубављу. Више да им не учине нажао него што су били гладни, људи почеше да једу а тек онда осјетише и глад која је све дотле била потиснута и притајена. Смиривали су је вучјим залогајима добре хране, кад опег однекуд стиже кракати подофицир и поче да их диже и постројава. Изазивајући чуђење и противурјечне мисли и нагађања, поведе их пређеним путем уназад, тако да се скоро побојаше да ће их опет вратити у затвор и предати четницима. Прођоше поред Марића куће, изађоше на трг гдје је већ стајала четничка колона — исто као и њихова окружена шљемовима и бајонетима. Чуђење достиже врхунац кад спроводници спојише обје колоне људи који су погледима, покретима и ријечима говорили:

А у исти сахан да нас скуваш, Не би нам се чорбе смиешале...

Чело колоне је већ ишло, али, како су Њемци сваки час престројавали редове и заустављали људство, споро се помицало. Од Пазаришта стигоше мотоциклисти с митраљезима а иза њих два тенка да појачају стражу на зачељу. Кренуше кривудавим улицама, пустим и жалосним у тај ведри и сунчани прољећни дан.

На излазу из града биле су се окупиле групице расплаканих жена с дјецом — као увијек, оне су и овдје предвиђале несрећу и плакале већ унапријед, не да је спријече или умилостиве него просто зато што друго ништа не могу. Кад наиђоше затвореници и међу њима они с оковима испред устремљених тенкова и наперених митраљеза — јецање се одједном удвостручи и пређе у непрестану и тешку запјевку.

Сад им је Колашин био за леђима. Поред чатрља од лијепа и чатме подигнутих на црвеној иловачи међу глишавим орницама н похабаним оградама, пут за Матешево има на том свом извору једну малу низбрдицу по којој колона пође брже а тенкови застадоше да се припреме или да не погазе људство. Чемеркић помисли да ту покуша бјекство, али, како је знао да ће за њим нагрнути и оста9 Књижевност