Naša književnost

лафа РЕ ај бео Ае У УЗ ХЕМ ДУ да Кр ЕУ МИРЕ а У РАЈА. - = рта Ими. ПРАГ ПИ Ми ИМ ИТ ИН И у Ф > И Ре + РА ЗИДА ПЦ ЕРИ А 4

3 ; 234 Књижевност

ли и како у близини није било заклона ни од ока а још мање од митраљеза, одложи ту ствар за касније. Затим пут поче да се пење незнатним, али за људе одвикнуте од ходања тешким нагибом. Сунце је лудо пекло и брзо замарале становнике мрачних затворских сводова. Они су шкиљили ослијепљени свјетлом а здрав мајски ваздух пун цвјетних мириса није их освјежавао него напротив успављивао. Прољеће с милијардама својих свечаности ускипјелих у жутим и ружичастим крунама цвјетова, у цвркуту ластавица и крекету зелених бара око Таре у врбовим луговима; прољеће које је, за њих изненада и као преко ноћ, завладало земљом и небом и ваздухом, доносећи промјене од којих се побољева и при дужем навикавању, напало је ове јадне сужње свим својим заводничким и изазовним љепотама одједанпут, опилој их као вино и ошамутило као јак ударац. Неки су већ тетурали ослањајући се на своје другове којима је такође био потребан ослонац, несвјесни и зачуђени шта је ово с њима, заборављајући гдје су, не знајући куд иду и кивни на пакосну игру природе и судбине које су сложно и лукаво удесиле ово претомртно привиђење свих љепота што их мајка земља пружа своме сину и одузима пасторчету. Још је најжалосније било погледати оних десетак људи с оковима: нажуљили су ране под гвосфем и уморили се вукући терете ланаца, храмали су погнути и на пречац остарели, остављени без и оне сјенке наде да ће у згодном тренутку моћи да потраже спас у брзини ногу. С обје стране око њих су. свицкали бајонети, за њима је тутњала, дрхтала, вриштала и урликала моћна бахата и оклопљена смрт на челичним точковима. Спроводници сабише заробљеничку колону на лијеву страну пута: од Матешева њима у сусрет, долазила је непрекидна густа маса Прве алпинске дивизије. Стотине камиона нашипљених војском или заузетих раскомоћеним топовима и тобџијама, борна кола и тенковски слијепци, па опет пјешадија и артиљерија и комора испрекидана пјешачким водовима — ваљда ради осигурања од партизанских напада. Све тешко, силно, насилно и бахато, све оклопљено, без предаха, затворено, сурово и нељудско, састављено из звеке и топота, без прекида и без краја.

У тој живој траци, бескрајном платну баченом на ову поткомску ријеку из далеке сјеверне земље претворене у фабрику убица, : — стао је неки шараф тамо на путу према Колашину и одједном | је све стало што иде на ту страну. Сад, чекајући да се машина (а све је то једна једина машина састављена од љуУДН, коња и бензинских резерви) подмаже и опет крене, војници помаљају главе, | показују на оковане затворенике и питају спроводнике: | — Капут» | — Капут, — кратко одговара кракати подофицир са зачеља. | — Шта оно каже» — уплашено пита Иво Маргић обраћајућа " се Лукићу, јер је однекуд уобразио да овај мора знати њемачки.

— Вели да ће ти скројити капут до земље, — заједљиво одговара Мишо Вуковић а затим додаје: — А наћи ће се неко да И