Naša književnost

Хроника - 251

нулих руку итд. — или је то градилиште само „панорама“, описана кроз неартистичке, односно неуметничке запажаје. И ту своју формулу о „грандиозној панорами“ и „сунцокретима“ Мимица доследно спроводи кроз цео чланак. Када настоји да нађе добре стихове код Весне Парун, он их тражи и налази искључиво тамо где има што више тих „грандиозних панорама“, односно у њеном циклусу песама са Омладинске пруге, које свакако да нису и најбоље песме Весне Парун. Служећи се тим „методом“, он је доспео дотле да заиста „уметничких запажаја“ често налазимо више међу оним стиховима за које Мимица вели да су „нешто што није пјесма“, него међу песмама са Пруге, које је одабрао као најбоље. А има ли бољег доказа да је погрешан метод једне критике, када читалац у стиховима које му приказују као „баналне“, „позерске“, „умјетне и лажне“, пронађе искрен и истинит песнички доживљај Истина је да је Весна Парун, како каже Ватрослав Мимица, често „у нашој стварности тражила и налазила вањско шаренило боја, пјенушаву страну у

животу“. Али таква констатација није довољна, јер у поезији Весне Парун, па и ·

у низ појединачних стихова, које Мимица цитира, нема само тог шаренила и пјенушавости. Критичарев посао се у суштини и састоји у томе да у конкретној анализи текста разлучи које су то „боје“ само „вањско шаренило“, а које нису, и шта је у тим песмама „пјенушава страна живота“, а шта није, и тек онда да формулише један општи закључак. А ево како изгледа једна таква анализа у чланку Ватрослава Мимице:

„То њено самоувјерење:) како она може и треба поводом било чега да запише стих, доводи је до тога, да она свој пјеснички апарат често ставља у погон из јединог разлога да задовољи какав обични стихотворски каприс:;

На постељи мојој дим свијеће је сјао, и шумјело је море кад ме мати роди. Грмјела је бура, вријес је тихо цвао; немирни се гребен љуљаше на води.

У црном заливу јецало је жало,

рибари су тмурна крстарења снили.

А жуто је свијетло дуго сјало, сјало, крај колијевке старе гдје су ме повили.“

Песник, који хоће да пева о своме детињству, па и о дану када га је „родила мати“ (а то не значи „записивати стих поводом било чега“), може приказати тај дан у најразличитијем осветљењу, руководећи се оним што жели да искаже. и у суморном „сјају жутих свијећа“, и у ведром сјају сунчаног Јутра, и на стотину других начина. Весна Парун је овде одабрала један помало старински жанр романтичарског осветљавања: песник се рађа окружен грмљавином бура, шумом таласа, јецањем жала итд. Свакако да је у томе жанру испевано, у Бајроново или које друго, па и у наше време, и много дубљих стихова, и да се таквим романтичарским штимунгом, пуним тајанства, црних залива и »тмурних крстарења“, не можемо данас користити без опасности ла и сами не отпловимо на крстарења по туђим и далеким морима поезије прошлости. Али

.

=) На овом месту, и доцније, свуда подвукао 3. М.

10%

ма Усна УИ.