Naša književnost

Обзнана · ; 413

Чим сам се вратио у радионицу, саопштио сам старијим шегртима Ивану и Пери све што сам чуо и видио у Дому. Обојици је било криво што нису имали прилике да прочитају „Обзнану“.

— Слушајте, другови, сутра ће избити револуција — говорио сам ја ватрено. — Добро запамтите што сам вам казао. То је ко амен... .

Оба моја друга сложила су се начелно са мном, само зато смо сва тројица били врло знатижељни како ће се ситуација развити.

Због тога, чим сам изгланцао ципеле, полетио сам на пијацу. Већ је свануло. Небо је било ведро без иједног облака. Дунав је плавио улице ниском бијелом маглом. Зазвиждао сам. Брзо ми је замро звиждук на уснама. Испод сводова старих кућа у сусрет ми је долазила патрола редара. Мако их се нисам бојао, нисам их ни волио. Полиција у нашем граду у очима мог мајстора важила је као непоуздана. Већина полицајаца у 1919 години били су чланови

у неким штрајковима. Мако су сви били избачени из опћинске службе, вуковарска гослода ни новим полицајцима није вјеровала.

= Ко пси смо. Читаву ноћ смо на ногама. Кад помислим кога чувам од народа... — бунио се један редар.

— Језик за зубе! Пази што говориш. У оваквом времену никад није сигурна глава на рамену — одговорио му је спокојно и очински вођа патроле. з

Пред улазом у Г радско поглаварство, са ножевима и пушкама укочено и шутећи етајала су четири жандара. Капија Радничког

„Беле гарде“ коју је основала Среска организација Радикалне странке за „борбу против комунизма“. У „гарди“ се налазио велики број недавно приспјелих Врангеловаца. На прозорима дома и по зидовима између прозора велики бијели плакати. Стао сами прочитао гласно;

„Обзнана“ /

· — Да, обзнана! — продерао ми се иза леђа један од белогардијаца. Уплашио сам се од злог погледа тога човјека. Имао је косе мачје очи. Из уста му је заударала ракија.

"8 куда пеш ти, птичице — питао ме са злорадим осмјехом.

— Идем по млијеко за мајсторицу — рекао “сам му, загрцао се и закашљао.

Опсовао ми мајсторицу, окренуо се и отишао.

Одржавање пијаце било је забрањено. Неколико мљекарица И пиљарица растјеривали су редари.

— Купите се кући. Нема данас пазара — говорили су они мрачно.

Пиљарице су протестовале. Ударале шакама по клупама и претиле: „Шта хоћете» Ево, пождерите ви ако сте гладни!“