Naša književnost

414 Књижевност

Нарочито се чуо. оштри и крештави глас пиљарице Тоде: Пфуј! Срам вас било. Ви кројите закон. Што ви хоћете са мном. Ја сам поштена жена, ја плаћам порез. Пољубите ви мене...

Док су се редари свађали са стрина-Тодом, ја сам купио МЛИјеко и двадесет комада јаја. На пијаци се међутим скупила маса народа. Вијест 0 обзнани и конфискацији Радничког дома ширила се брзо градом. Народ је журно напуштао домове и хитао у центар. Војска, полиција, бела гарда и жандари били су немоћни да то спрече. Убрзо се је преко хиљаду људи слило на тргу испред Дома а нови су стално придолазили. Људи су се сретали изненађено: „Шта кажеш на овор“ Гомила је била узбуђена и узнемирена.

Инстиктивни осјећај сваког појединца да је у гомили јачи и већи, чинио је да су се људи густо збијали у групе које су брујале од разговора и препирке. Све се више међу људима развијао осјећај пркоса и борбености. Најсмјелији су се издвајали из гомиле, пролазили кроз ланац војника и жандара до „Обзнане“, прочитали је и враћали се натраг у масу. Ја сам ишао од групе до групе кроз општи жагор и слушао:

— Ево у чему је ствар: Терор буржоазије је природан. Њега је свагда било... — објашњавао је учено један професор.

— Слушајте. На' удар господе треба одговорити ударом рад“ ника — викао је гласно у другој гомили јак, висок момак, бачварски калфа.

— Шути, ти само шути — јавио се међу слушаоцима Гасер, висок, сух, постарији човјек, присталица десних социјалдемократа, кога су звали „министријалиста“, јер су десни социјалисти учествовали у буржујској влади. — Ви битке можете добити само језиком. Ви сте торокуше, револуционарне бабе, а не борци.

__Ти си .. Ти сигад увијек био, а не друг одговорио му је млади бачварски калфа, сав црвен у лицу.

Гасер је викао тако да су га могли чути жандари и редари:

— Имаш терор буржуазије! Изволи! Удри по њима, почни са акцијом!

__ Језик за зубе, стара рђо, — довикнуо му је човјек који је стајао иза мене.

— Пустите га нека говори. Зна свиња што је диња — довикнуо је неко из масе.

Гасер се је попео на пиљарску клупу м промуклим гласом викао:

— Гдје су ваше вође» Њих нема, а ја сам ту с вама... Нашој врло слабоји неразвијеној радничкој класи они проповједају задатак да освоји политичку власт. То је шарлатанска политика.

— Немој провоцирати! Шта би ти хтјеог Да хиљаду година будемо робови. Да нам капиталисти социјализам поклоне на тацни —_ упао му је у ријеч бачварски калфа.

Све се више дизао жагор око Гасера. Људи су му довикивали, протестовали: