Naša književnost

Обзнана 415

— Зар те није стид. Нападају нас капиталисти и жандари а ти провоцираш умјесто да се с нама заједно бориш!

— Плаћеник си ти! Хуља!

_Бачварски калфа полетио је према Гасеру у намјери да га удари: — Шта ти то говориш. Како можеш. Гдје ти је образ

Неколико белогардијаца прискочили су у помоћ Г асеру. Зграбили су нападача, извукли га из масе и цестом, ударајући га, отјерали у затвор. у:

— Чујте — наставио је Гасер користећи тишину — онај тамо — при том је показао руком на плећатог, мало погнутог обалског радника Милу Горету — позива меу заједничку борбу. Немам ја с такима као што је он ништа заједничког. Он је био један од предлагача да ме се искључи из ваших редова...

— Иекључили смо те зато, што си шуровао са капетаном полиције — викнуло је истодобно неколико гласова.

— ·.. Ја сам за вас био ништа. Срећно су вас завеле ваше вође у ћорсокак, сад мене зовете да вам ја 'распетљавам вашу ситуацију.

— Не дај боже! Знамо те ко стару крајцару. Продао си штрајк у кудељари. Проневјерио паре у задрузи — упадали су му у говор радници.

Али се Гасер на упадице није обазирао. Његов глас је постао крештав, нервозан а ријечи ужурбане:

— Повјеровали сте придошлицама, ускоцима у социјалистички покрет. Вјеровали сте у чуда и лакомислености, у болесно лудило револуције. А шта сам вам ја говорио, све је то за вас било лук и вода. Нема сада ваших вођа да вас спасавају са катастрофалне клизавице, Али ја сам спреман да...

Говор Гасера довео је у бијес присутне. И ја сам био огорчен. Стајао сам лицем према њему са капом набијеном дубоко на очи. Било ме срамота што се стари Гасер улагива жандарима и пред њима напада најбоље радничке борце. Напрезао сам се да се сјетим свега што је раније на зборовима говорио. У дубини моје душе ваљало се нешто тешко и мрачно. Коначно ми је у свијест продрло сјећање на једну бурну скупштину на којој је пекарски радник Петар Тарле тражио од Гасера да изнесе своје мишљење. по питању савеза радника и сељака.

— Ми, прави социјалисти, — говорио је Гасер — бранимо политику класне усамљености и нећемо савез са жалосним стадом богомољаца, сељака, који са Радићем пјевају: Хваљен Исус и Марија! Срећу и здравље бог свима дај. На земљи република на небу рај!“

Шта су значиле те ријечи» Ја сам им се раније смијао и научио их напамет. Тек касније, кад сам већ одрастао у радничком покрету, дошао сам до сазнања да социјалисти намјерно нису хтјели ићи са хрватским сељацима који су хтјели републику и.били против господе, јер су они већ онда ишли скупа са буржујима, с краљем и

у 22