Naša književnost

»

416 Књижевност

жандарима против хрватског народа. А „класна усамљеност“ значила је одрицање социјалне демократије од борбе за савез радника и сељака.

__ Савез са Радићем, то је компромис. Ми социјалисти смо за непомирљиву класну борбу — викао је Гасер и притом се разметљиво ударао у прса. — Ја проповједам чисти социјализам. Ви сте још

"жутокљунци у социјалистичком покрету. Ја стари социјалиста...

Треба нама круха, меса, већих надница. То нама треба, а не папирнатих револуција. Доле буржоазија! Доле сваки терор! — тако је он говорио на тој скупштини.

Осјећао сам и раније да су Тарле и Гасер два туђа, међусобно непријатељска бића. Да различито гледају на појам „непомирљиве класне борбе“, другачије постављају задатке радничког покрета, другим очима виде будућност. Али тада нисам вјеровао да би Гасер могао свјесно лагати, клеветати, оговарати и проневјерити, продати себе и своју душу ма против којих је говорио. Мислио сам да постоји у нашем покрету неки страшни неспоразум и да ће се он сам по себи објаснити.

Затворио сам очи да му не видим блиједо лице, страшно блиједо под широким црним шеширом. Огадио ми се. С великим напором отворио сам поново очи. Викнуо сам:

— Шути, ти си министријалиста, издајица.

Ријеч министријалиста сам запамтио по ријечи министрирати. МИ сам сам, док сам ишао у основну школу, министрирао, послужи“ вао попа за вријеме мисе. Поред тога волио сам као и сви други омладинци да учим и употребљавам стране ријечи.

Стари коларски калфа, који је радио у Халасовој ковачници, продрмао ме за раме:

_ Удри гада, момче, удри! — Његова квргава шака пружала се према мојој корпи са јајима. — Дај мени та јаја!

Узео је три комада. Одмах су се јавиле и друге руке. За час ми је у корпи остало свега једно јаје. То се је догодило тако не надно и брзо да нисам имао ни времена да мислим на мајсторицу, која ме код куће узалуд очекује.

Колар је стао пред Гасера, пљунуо је према њему и узвикнуо: „На, гаде!“ Прво јаје ударило је Гасера у браду. Он се силно изненадио. Ријеч му је у грлу стала, и, мислећи можда да је то био камен, узвикнуо је: „Убише ме!“ Друго јаје бацио је стари колар уз крик:, „Ево ти и ово, жута свињо!“ — али га није погодио. Јаје је пролетило поред Гасера и разбило се на челу командира жандарског вода. Што по Гасеру, што по жандарима разбила су се и остала јаја моје мајсторице. Гасер је скочио са клупе хватајући по земљи свој црни шешир. Десетак жандара полетило је према старом колару. Бела гарда је кундацима растеривала гомилу. Маса се заталасала. ЈБуди су бјежали и викали:

— Доле пелати! — Плаћеници!

+