Naša književnost

На кантарским кукама 581

у људско тијело. На Малим вјешалима, која су заиста имала изглед кантара, објешеник је могао да живи и по неколико сати и скончтавао је углавном због унутарњег крварења, а затвореници из ћелија до дворишта могли су да га гледају и „да си у памет узму“.

Сјутрадан, тек пред подне изведоше Мију у двориште. Био: је гологлав, го до појаса и модар по крстима, крвава лица и без лијевог брка, а руке му на трбуху унакрст везане. За њим је ишла његова кратка сјенка, а за сјенком двојица усташа с машинкама.

Под вјешалима сељак подиже укрштене руке и лијевом поче да суче онај десни брк, а један усташа уприје прст у клупицу испод конопца:

= Пењи се да те измјеримо!

Мијо се попе, кракови конопца се размакоше и куке брзо наЂоше своје мјесто између ребара. Клупицу оборише, сељак се пресамити и утањеним али некако пркосним гласом изговори:

— Јесам, је-сам, је-сам ...

Онда искрену главу као да би погледао горе у затвор, у оне иза твоздених шипака, и додаде гушећи се:

— Они нас да измјере, нас, нас!... Земљу да измјере!

Конопац се лагано љуљао и крв капала с обје стране оборене клупице.

Гојко БАНОВИЋ

Ежен Делакроа: Мртви јахач

5 Кљижевност