Naša književnost

584

У

Књижевност

Оне носе са севера, са запада мртве људе место белих галебова.

На постељи мојој седи црна јава

место снова.

Ноћи црне, дани црни, црној ноћи дани слични, јава има више море него снови безоблични.

Да л' је сан или јава,

ил' друг добри долази ми у походе2

Добри друже, што ми дође у походе2

— Сећаш ли се прошлих дана

Ја сам сведок твојих бдења,

ми смо бдили над књигама, пуна соба белих страна месечина разлистана.

Волео си. Та девојка сад је сама, сад су тавни њени прсти као сенке под липама.

Да л' је сан или јаваг

Видим себе у поворци, одводе ме на стрељање,

убице ме смрти воде. Где сте сада бистре воде, расхладите врело чело;

дођите ми у том часу

олистајте таласима, махните ми крилом јата

и руменим једром сунца на помолу,

реке моје, песме моје онемеле,

олакшајте моме болу.

Београд ме већ не зове,

сваке ноћи ове чујем у груди му звек рафала, сваког дана он пролази у ланцима;

видим себе спутанога,

кријем очи у решетке,

ту гвоздену шаку стављам преко лица.

Ког ће дана ове ноћи одвести ме и Београд да л' ће чути оглувео у свом болу2 Ког ће дана ове ноћи реке опет до узглавља мога доћи кад по мене крвник стигне да ми махну мом заходу крилом јата и руменим једром сунца на помолу: Љубиша ЈОЦИЋ

Дирауиунеђемањас<