Naša književnost

=

у УК

СЛАВОНИЈА ИЗ ВОЗА ГЛЕДАНА

ЈЕ

Само се ноћ испред прозора заљуља

и жеља што ниче из ока утрне. Залуд је што поглед косе јој расплиће када су прецрне.

А знам да и ноћас нека нова влат ће посред крила бразде земљу да прокљује. Ех, што нисам барем чешаљ вјетровити, па да је длан топли младу помилује.

Ноћ је скрила земљу, као бразда сјеме. Косама се црним пред прозором клати. (Ој, ноћи, сва коса сиједа би ти била

да знадеш колико чезнем младе влати.

2.

Зора је отшкринула радости погледу, а земљу у бразде јутарњи орачи.

И вјетар кивник облаке своје

у браздама преко неба превлачи.

А на све је гране прољеће бризнуло, (да ли су га из сна рала пробудила2) па се сада зибље у колијевци вјетра покривено прхом ластинога крила.

Спреми нам, прољеће, гране за свирале кад табани никну на прашини пута.

(О, прољеће, млазни на пупаве крошње да нам са трешњама раскрвариш уста.

Ђорђе РАДИШИЋ