Naša književnost

Хроника заробљеничког логора 195

— Није било ништа... Отишао ја да спавам, а у зору ме пробудили њихови авиони. И, док сам се обукао и изашао на улицу, видим: кркљанац.

Еј, људи, па цела земља тако. Сви одреда!..

Сад долази опис кркљанца и закључак:

— Видим ја: нема ми друге, но да и ја нађем неко превозно средство...

Кад тоне лађа, а пацови — куд који... Само, овај пацов остао без превозног средства. Па иди, нађи га. Иди га пронађи, кад је свуда хаос и кркљанац, па нико никога не ферма. И ту је г. потпуковник гадне, врло гадне ствари имао да искуси:

— Јер ми смо ти, брате, неки намћорски народ!..

Да, да!... Тако ти је то... У тим великим катастрофама човек ти долази до невероватних откровења.

И тако, куд год се окренеш све сам намћор, па сваки дан мораш на нож за једно место у аутомобилу или камиону, а исто тако сваку ноћ на нож за место у каквом преноћишту. Па не знаш ко је већа багра: да ли шофери или ти команданти возила!

Столе пропустио бог-те-пита колико тих возила. Даш руком знак да се задрже, а они прошишају као поред турског гробља. Нико ти не зарезује чин и невољу. Најзад бацио око на један камион који се због неког квара зауставио. Шофер, Муслиман неки, ни да чује о том да и њега повезе. Молио и облетао Столе, претио и кумио, па све узалуд. То г. потпуковник не опрашта и неће никад опростити. И донео пресуду коју увек понавља:

— Море, Муслиман ли је — под нож!..

Муслиманима је дакле у Југославији која има да дође — г. Столе је уствари више за чисту, хомогену Србију — Муслиманима је дакле одзвонило. у

Па да је само Муслиманима! Али ускоро му се и један Хрват због преноћишта замерио. Заузео са још некима собу, па не пушта никог унутра. Не пушта, а Столе би се са два квадратна метра пода задовољио. Може ли се бити скромнији од тога; Али онај неће да преговара. Закључао се у соби и ћути. Е па, има лии после тога ко да верује да се са Хрватима може живети; Столе зна једно:

— Хрват ли је — под нож!..

Путује нам тако резервни потпуковник и адвокат, Столе Милетић, из Скопља у правцу Јадранског Мора, пробија се кроз хаос и кркљанац и крчи пут. И долази до сазнања и откровења премудрих и далекосежних. Па како је до сржи државотворан, сва његова разматрања и опажања остају у томе оквиру. А све се на то дало да се њему, од Удеса и Промисли вођеном, отворе путеви да све проникне и сваког у душу позна. Па ти се тако намерио и на Црногорца, који у име и за рачун свих Црногораца не, прође ништа боље од Муслимана и Хрвата. Па ни Словенац није био боље среће. А напослетку дођоше на ред и — Срби.

пој ата ~