Naša književnost

Хреника заробљеничког логора 109

је једно. Друго ти је то што би он ионако, да није избио рат, већ кроз месец дана био произведен за официра. Значи: исправио је једну историску неправду, да не испашта ни крив ни дужан за време целог ропства, јер није ваљда он крив што Хитлер није сачекао и тај месец, па да нас тек онда нападне. Ето зато, и само зато, произвео је он самог себе, а кад се већ производио, било је логично да то буде одмах у капетански чин, јер шта га знаш колико ће то ропство да потраје, па ко ће га даље производити у старије чинове; А није да кажете да му било особито тешко и ком> пликовано: ваљало је само наћи и прикачити капетанске полетушке. Па — нашао их, и, као вели, пропаде земља, па један капетан више или мање — толико му чини.

Шета Шварц своје полетушке кроз логор као да се са њима родио. Прође ли поред старијих официра — он прописно салутира, од млађих, богами, чека он поздрав, а са осталим капетанима зна се: здраво, колега! Хоће да стане и разговор да заподене. Има своја сопствена мишљења о овом и оном, а ни у стратегији није мачији кашаљ. Ту и тамо помене Клаузевица, а зна шта су и други војни аутори рекли о овом или оном питању, овом или оном приликом. И тако свим силама запео да покаже да он те капетанске еполете не носи тек онако напразно. Море, мало помало па и он постаде ауторитет: „капетан Шварц казао ово и капетан Шварц казао оно“!

И тако би то до краја ропства ишло, али допао ропства и капетан Тасић, агент Управе града, па он нањушио да је Шварц мађарски Јеврејин. Их, богати, такав малер! Али треба онда разумети и те заробљенике: Зар њима није довољно несреће и катастрофе, па им само још то треба: да им којекакви мађарски Јевреји изигравају капетане!

— Ти су мађарски Јевреји најгори и способни за све! —

"опомиње Тасић, злослутно вртећи главом.

Тачно: они су најгори... Најгори, како неј!,. Па криви и због те наше пропасти!... Дабоме... и они, највише они!... Ти самозванци, ти афераши, ти корупционаши... Их, кад само агента Тасића не би сад мрзело да прича случајеве само из своје праксе!..

Док једнога дана не паде мрак на очи генералштапцу Душку, па ти приђе овом Шварцу, отргну му оне еполете с рамена, изгрди га на пасја кола, па му и шамарчину развуче, како се већ у таквим приликама пристоји и како чаршиски ред захтева. А Шварц још имао образа да виче и да се буни, бедник. Рачунао, изгледа, да су сви они само — робљеници и да осим фашиста других непријатеља немају. Али то му слабо помогло.

И тако акција агента Тасића и генералштапца Душка сјајно успела. Људима као да је камен пао са срца. Чак и пуковнику Томцу, који је, привучен галамом са разбојишта, за часак стао, начуљио уши и погледао, да после брже боље настави своју бесомучну шетњу пред шатором, са својим бригама, својим про-

-% "