Naša književnost

БИВА ПЕЕНИ ен

АУГУСТ ЦЕСАРЕЦ

Аугуст Цесарец рођен је 4 децембра 1898 у Загребу. Потекао је из пролетерске обитељи; његов отац, столарски радник, родом из Хрватског Загорја (котар Преграда), тешко је прехрањивао обитељ са шесторо дјеце. Код њега се одржавају састанци и организирају штрајкови, он је истакнути раднички борац и социјалиста. Млади Аугуст проживљава своју рану младост у тешким животним приликама и прима незаборавне утиске бједе, неправде и израбљивања. Свједок је упорне очеве борбе за радничка права и у родитељској кући прима прву подуку гдје треба тражити непријатеља, с ким треба заметнути непоштедну борбу за бољи и љепши живот.

У многим својим приповијестима и новелама враћа се Цесарец у своје рано дјетињство (,жалосна кућо мога дјетињства!“), обрађује мотиве борбе за права радника и приказује неописиву биједу и израбљивање, којима је изложен градски пролетаријат. Његов Габро Рожман у приповијести „У сиротињском мраку“, дошао је из Загорја у град, као што је дошао и његов отац, тражећи круха, јер су његови на селу жи« вотарили на јутру крте загорске земље и били слуге суседном властелину, којем су обрађивали земљу. Габро је у граду изучио пекарски занат, оженио се и већ с бројном дјецом ступио је у борбу за побољшање плаће — и остао без мјеста и допао затвора.

Борбени Цесарчев дух долази до

изражаја доста рано на многим у-,

личним демонстрацијама (1907), у којима су предњачили Влашкоуличани против протународног режима, експонената и лакеја аустро-угарске владавине. Прикључивши се напредњачх ком покрету „Хрватски ђак“, он судјелује и организира штрајкове сред-

њошколаца, а као матурант је међу вођама ђачког покрета против бана Цуваја и цувајевштине. У прољеће 1912 год. ти су штрајкови (не само у Загребу, него на Сушаку, Бакру, Винковцима, Сарајеву) дошли до врхунца. Појављује се протуштрајкашка брошура о средњошколском покрету и штрајку, на коју Цесарец одговара протуброшуром „Бачки штрајк“, и то је његов први штампани публицистички рад. Брошура одаје борбеног омладинца, који је најзрелије уочио узроке ђачког покрета против протународног режима. Његово је перо оштро, закључци логични. „Ми Хрвати и Срби несретни смо народ. Макар да имадемо довољно средстава и снаге, не умијемо да је прикупимо на отпор против туђинштине. И зато је наш народ неслободан. Али ова неслобода први је узрок покрету омладине... она се дигла да се бори уз свој народ њи за свој народ... Треба да смо народ културан и слободан, тек онда ћемо бити народ јак и напредан... и ми, будућа народна интелигенција, будуће вође народа, не можемо бити у ропству покорни и тек се у слободи борити за — слободу. Ако смо људи, борит ћемо се у ропству, јер то је само морално и достојно...“

Након атентата на бана Цуваја 8 јуна 1912, Цесарец је у ноћи био ухапшен као организатор атентата и кући се вратио тек у априлу 1914 из митровачке казнионице. На процесу против атентатора Луке Јукића Цесарец се од свију држао најодлучније. Државни одвјетник оптужио је Цесарца као „рт ћиз агепза“ па је био осуђен на 5 г. тамнице, У зМитровици је наставио са својим образовањем, у затвору се формира карактер будућег борца за радничка права. Учи руски, чита много

и продубљује своје знање. У 3за-