Naša književnost

Белешке

дин, посвећена је социјалистичком греображају села. У овом опсежном делу од 460 страна прикупљен је материјал о хрватском селу и животу у њему у хрватској књижевности и то од времена реформације па све до најновијих дана. Почевши од одломака из „Тирене“ и „Новеле од Станца“ Марина Држића па преко Матије Антуна Рељковића (чије је дело „Сатир илити Дивји човик“ у целини посвећено сељаку Славоније), Ивана Мажуранића, Јосипа Еугена Томића, Шеное, Козарна, Ћипика, Војновића, Шуминовића, Крлеже, Цесарца и Кикића, све до Ивана Горана Ковачића, Калеба и Дончевића. Како и сама редакција „Савремених проблема“ напомиње, ово је само први покушај да се да један преглед како су хрватско село и сељак у њему приказани у хрватској књижевности. При томе се у одабигрању материјала није увек пазило на квалитет уметничког дела, и на то да се из њега изабере оно што је по књижевној вредности најбоље, већ су се често узимале и мање вредне ствари које дају више података о селу, времену и условима под којима се оно развијало. Ради тога су некад више а некад мање срећно одабирани и одломци из дела оних писаца који немају нарочите уметничке вредности, али дају занимљиве податке о селу и животу у њему. Такав је, на пример, случај и са првим делом књиге где се налаза градови сељачких књижевника и писаца који су више докуменат једнога времена него што претстављају озбиљна уметничка остварења. Ипак се овде истичу радови из књижевне заосташтине Миховила Пав-лека Мишкине.

У одељку „Село у нашој књижевтности“ Антон Барац је дао озбиљан и исцрпан чланак о Шеноиној „СеЉљачкој буни“, а у чланку Анте Мар"тиновића „О неким елементима културног преображаја нашег села“ изнети су убедљиви резултати постигнути после рата на културно-просветном подизању хрватског села.

У трећем одељку књиге налазе се

_ чланци Ђуре Поткоњака, Ратка Коввачевића и Мирка Лацковића посве-

" наших и страних писаца,

189

ћени актуелним проблемима социјалистичког преображаја села. У чланку „О класној борби на селу“ Ђуро Поткоњак _ расправља о специфичним условима под којима се код нав изграђују нови социјалистички одно-

си у граду и на селу. У нешто ра-_

звученом и стилски недотераном чланку „Пољопривредне задруге набавно-продајног и опћег типа у бор“ би за социјалистички преображај села“ Ратко Ковачевић говори о зна-

-чају и задацима општих земљорадУ ничких задруга у нашој даљој социјалистичкој изградњи, а Мирко Лацковић у чланку „Сељачке радне задруге — пут изградње социјализма на селу“ износи веома занимљиве и упечатљиве податке о развитку и успесима сељачких радних задруга у НР Хрватској.

На крају књиге дат је врло користан библиографски преглед дела о селу и за село, из којег се види огромна издавачка делатност наме њена нашим радним сељацима. Књига је илустрована прилозима Ивана Генералића, Фрање Мраза и Фрање Доленца 3

М. Г.

ШТА ТРЕБА ДА ЧИТАЈУ НАША ДЕЦА

Корисна је иницијатива Педагоштког института Министарства просвете НР Србије да у облику критичке библиографије пружи преглед изабраних дела дечје књижевности, изданих после рата. Мако непотпуна, иако без критичког става и сажетије анализа приказаних дела, а што би се могло очекивати од једног института, већ само о оним садржајно најбитнијим о свакој. књизи, књижица Шта треба да читају наша деца (издање Знање, Београд 1950) је корисна као оријентациони приручник за родитеље и васпитаче, за руковаоце дечјих библиотека, за све оне које интересују књиге за децу. Поред тога што ће у њој наћи приближан преглед издавачке делатности на пољу дечје књижевности, са класификацијом по врстама, са поделом на оригинална и преведена дела, тако да се види шта је

Пир ах

ми = '