Naša književnost

Позоришта у Србији Ун 19

појединим призорима уздрмао нас је Јовановић силно....“ (у Отелу). „Г. Јовановић (Фереос) потресао нас је све својом живом вештином, приказао је силовите конфликте мајсторски.“

Новоосновано позориште имало је у првим деценијама свога рада велике тешкоће у погледу женског глумачког кадра. Оно је имало да издржи борбу са патријархалним предрасудама, са патријархалним ставом неповерења и нетрпељивости према појави жене на позорници и њеном учешћу у позоришном животу. Готово сви управници београдског позоришта у Х1Х веку туже се у својим мемоарима и кореспонденцији на ове тешкоће. Жена се с борбом и великом жртвом пробијала до позорнице. Уједињена омладина српска која је уводила жену у политичке акције помогла је овој борби. Уједињена омладина је уз то уздизала рад на позоришту као прворазредну националну дужност. Омладинци су високо ценили улогу и значај позоришне уметности у народу и тежили су да од позоришта створе центре пропаганде народне културе, у свему узорне. Из таквог расположења избио је ноступак поборвице покрета Уједињене омладине српске, Драге Дејановић, омладинског песника, која је ступила у глумачки позив, иако није имала глумачког талента, да би и личним примером заинтересовала жене за глумачку уметност.

Јача глумачка индивидуалност у првим деценијама рада ноесоснованог позоришта била је трагеткиња Милка Гргурова (1840 — 1924) која је са Маријом Јеленском омогућила да се Шекспир уведе на београдску позорницу (Јулија, Офелија, Дездемона). Имала је велике популарности код публике због своје даровите емотивне игре и због тога што је била једна од првих глумица које нису дошле са стране, већ су израсле на позорницама Војводине и Србије. Због тога се и одржала у првим бурама интрига које су заокупиле новоосновано професионализовано позориште.

Жртва ових интрига, неподношљиве атмосфере у интеријеру

позоришта које је лутало у организационим формама, унутрашњих сукоба у којима су избијале. пристрасности и имале одраза ва стварању фронтова у штампи и у публици, била је изванредно даровита глумица Марија Јеленска (1852—1882) која је! у шадашњој флуктуацији глумаца дошла из Загреба (који је такође напустила због интрига) у Београд. Озлојеђена због сурових поступака управе према њој, због фаворизовања Милке Гргурове, напустила је 1878 београдско позориште и играла на позорницама. Беча, Прага, Хамбурга и Штутгарта.

Развитак домаће драмске литературе, која је имала врло јаку

основу у комедијама Јована Поповића Стерије, велики интерес

публике за домаћу драмску литературу, која је сачињавала гланнину репертоара у епоси пред оснивање Народног позоришта у Београду, учинили су да је глума у првим деценијама показивала, своју стваралачку снагу нарочито у приказу ликова из народног живота. Ти ликови су глумом усмереном јаркој, сликовитој карак-

| |Џ и А | || | | 4 || |