Naša književnost

Последњи Дубровчанин ; 85.

прибавило највеће уживање. Пошто је колегиум претворен — захваљујући вама — у Лицеј, требало би завести скупове академија (и порадити да се изберу) чланови, међу којима и ја тражим једно место. Претседништво би требало дати Замањићу, тајништво Ферићу, Бетондићу или Салатићу.“")

Од ових академија међутим не би ништа. Да се међутим, остварио Соркочевићев план, нова дубровачка академија имала би само по имену сличности са ранијим домаћим друштвима, пошто би, по свој прилици, добила савремено уређење, као какво француско учено друштво. Е

Било би занимљиво знати садржину мемоара који је Соркочевић упутио љубљанској влади поводом академија. Његови разлози за оснивање двају академија са седиштима у ЈБубљани и Дубровнику морали су потицати отуда што је Соркочевић видео у Илирским провинцијама две југословенске језичне и културне групе: северозападну, кајкавску, и југоисточну, штокавско-чакавеку; кајкавци,

_ дотада под немачким утицајем, груписали би се, по његовом ми-

шљењу, око Љубљане, а штокавци и чакавци око Дубровника, и до тада вековног расадника приморске књижевности под италијанским утицајем.

Али и поред свих тих занимања за домаћу културу, њему, човеку који уме да живи и који зна за бољи и занимљивији живот ван Дубровника, врло тешко пада боравак у домаћој средини. Сем тога, у ваздуху се осећа промена судбине у многим земљама Европе. Најзад, из његових писама може се претпостављати да је Антун Соркочевић у то доба доживео и неки удар интимне природе. „Оставио сам град који ми се чини као какав заборављени гроб и седим у Гружу у једној пустињи... Лутам по брдима као дивља звер, јер једино још у природи могу да сносим овакво стање... Несреће приближују човека првобитном стању.“19)

У оваквом тужном расположењу понудише га да се ожени. Госпођа де Сал (рођака генерала де Сала» једног од заповедника окупационе војске у Дубровнику), познаница Соркочевићева, љубазна дама из улице Турнон која је увек радо примала Антуна Соркочевића и његове пријатеље, Ника Пуцића и Павла Гучетића, била је наменила Соркочевићу своју кћер. Ова госпођа, која је често говорила да је у том пријатељском ' триумвирату Соркочевић мудар, Пуцић племенит, а Гучетић отмен човек и добар играч, изабра Соркочевића, по свој прилици због памети и богатства. Ова је осиротела аристократкиња имала дивну кћер, која је занимала Соркочевића због свог јаког карактера и скромног стоицизма, што га је зачуђавало, јер беше млада и жена, како сам вели. Поносна, културна, умна, она је: свирала и певала с толиком љупкошћу и с толико талента да је очаравала музикалнога Серкочевића. Али, као многи приморци егоист и усто још рационалан без сентименталности,

; 9) Писмо из Дубровника Бе е 19) Писма из Дубровника, 7 и 10. 1. 1811.