Naša književnost

240 Е Књижевност

Уводне строфе „Чубрановићеве“ јеђупијате несумњива су имитација наведених стихова; зажеливши окупљеним девојкама да им „Вишњи желиње испуни“, и поласкавши им да су „сунцу све приличне“, Јеђупка је препевала једну од уводних строфа цитираних цингареска.

_ Она намењује свој поздрав свима присутним дамама, да би затим само једној међу њима гатала. Међу сијенским маскама тако поступа само „циганка' Линајуолина контраста и маска анонимне фротоле.

Следећи свој узор, Јеђупка износи женама, — непосредно после свог љубазног поздрава —, најпре, порекло и особине цигана, затим патње које је поднела верући се планинама; пошто их је усрдно поздравила, она узе да одабрану даму уверава

Од оних смо, госпо, страна, откуд жарко сунце истиче,

односно, »да сопбт шлепфан«.

У сијенским јеђупијатама нису образложене патње цигана. Једино »Итвагезса пиоуа« помиње узроке њихова испаштања:

Зареје ђеп пш сеп регзипе, ја тајеф ипе сће ћаппи пизбе раге; Феџ, поп роззип ћађтаге (ге 4: цп Јоси, са сассја 4 Тоси, о апцегттшипи Еше. Миге сазе 5ип огшће е зешге саџегпе, е ти таједене еНегле 1 ф зирга.

И Јеђупка патње свога племена наводи као последицу божјег проклетства:

Клетва хоће, свит протиче, да не имамо нигдир стана, нити смиемо на 'едном мјести божјом клетвом да станемо; гди ноћимо не сванемо, ер нас причну црви јести.

Ово није имитација. »Х!твагегса пцоуа« ни у чему не личи на „Чубрановићеву“ јеђупијату. Она и не припада првој половини шеснаестог века. Истоветност садржине у наведеним стиховима настала је услед тога што су песници ових цингареска имали за извор народно предање; по романским градовима, и дуж нашег приморја, цигани су уверавали да су проклети; по легенди коју су сами измислили, суђено им је да завазда остану нечисти и бедни, и да се никад нигде не настане зато што нису били гостољубиви према светој породици кад је она бежала гред витлејемским покољем. у :

У цитираним сијенским цингарескама маске опширно износе невоље које циганке подносе, али ни једном речју не наводе