Naša književnost

244 Књижевност

Стари Дубровчани обиље биља беху у бајању обилно искористили. И не само травари и врачаре. И најчувенији лекари дубровачки варили су за напитке храстово и дудово лишће, ловорику и сакрифагу, прах јајних љусака, спржених врабаца и саторених зечева, уље од шкорпија, и крв јараца задављених кад грожђе сазрева.

О сујеверју јужнодалматинског приморја има помена и у двема нашим маскератама: у једној покладној песми маске врачаре потсећају Дубровкиње како су им оне биле „давне љекарице“; гатара једне хварске цингареске наводи да се многе дубровачке жене баве чарањем.

Сујеверје наших старих примвраца, уветовано бујном флором, наслеђено од праседилаца, било је нарочито процвало по доласку цигана, који се у архивским дубровачким књигама помињу већ почетком шеснаестог века. Њихове су жене лаковерном свету гатале; оне су и у давнини претказивале судбину, бајале, удешавале да жене буду завољене од својих мужева и девојке да се сретно удаду. Аутор наше најраније цингареске запажао је њихову вештину и превејаност. Отуда, његова Јеђупка је верно оживљавање и њихова умећа, и њихове душе, као што је уједно и потпун одраз локалног сујеверја.

У својој трећој маскерати, Јеђупка препоручује одабраној жени „разлико травје и цвитје“, и означује његову мађијску моћ; упућује је да у њедрима носи драгољуба би је драги љубио, око скута вратижеље уколико жели да јој се он врати, и уверава је да ће јој коса бити злаћана, ако је буде прала у златовласу.

Дајући билинама имена према њиховом мистичном дејству, Јеђупка се је повела за пучким парономазијама које се находе и у нашој приморској народној поезији. Има и једна народна песма у, којој се помиње „обратниче“ и „вратниче“.

Јеђупка не наводи'само чаробне траве. Четвртој госпођи набраја биље којим ће она излечити своје „бољезни срчане“:

Вазми пони девесиња биља, госпо, и калопера, руте и мака до два пера, и још к тому рубазиња;

вазми руже и љубице, и с јасенком чичиндари,“) тер тој скупа све обари, а у крви голубице.

Наведено биље одава познавање пучких рецептура, непосредни утицај локалних бајања: девесињ је препоручен у малој количини да не би изазвао тровање; рубазињ и калопер у народним лекарушама често се скупа помињу. Најзад, жена „трухава из срдашца“, одиста је могла да узме руте с јасенком, пошто

#) Чичиндра,; слатки плод гозае саппае,