Naša književnost

иу

Извори „Чубрановићеве цингареске 245

травари препоручују за „гризицу на срцу“ „сухе руте и мало јасенка. -

Упутство да се биље вари у крви голубице није, изгледа, наведено само зато да би савети бајања били необични; можда и у томе има тајанствене моћи, пошто се голубиња крв помиње и у давнини, у љубавним сирупима тесалијских жена.

Најпосле, Јеђупка не пропушта да за љубавне ствари наведе уроке; петој госпођи казује речи које она треба да изговори, ако жели да би је драги волео.

Уроци у овој маскерати не изговарају се у вези са неким чаробним чином, што се иначе неизоставно дешава при пучким врачањима. И врачаре дубровачких и далматинских песника „мрмошења чудесна говоре“ као саму намену врачања. Уроци Јеђупке, међутим, само су утолико пучки што имају облик народних преклињања, у којима изговорена жеља симболички личи на извађање чини.

Цингареске у којима Јеђупка женама баја, чара и претказује судбину пуне су ласкања, љубавних савета и нежних жеља. Оне су намењене да би женама указале како да у љубави буду сретне; стално позивљући на љубав оне су у ствари љубавне маскерате. Но оне у својим љубавнолирским моментима ни мало нису конвенционалне; нису нагрђене трубадурским жељама и уздасима, ни ласцивним алегоријама. Оне су народске у свему. И потпуно. У њима су народна веровања опевана нежношћу и изразом лирске народне поезије.

После маскерата у којима је поједине девојке посаветовала како да примаме своје љубавнике, маска најраније дубровачке јеђупијате уверава шесту госпођу како „један“ за њом потајно чезне, и надуго јој излаже колико је несретан што му она не узвраћа љубав. У развученој и скоро у целини извештаченој песми, она приказује његове љубавне патње у моментима који су били устаљени у оновременој љубавној лирици.

Маскерата шестој госпођи није никако могла настати под утицајем фирентинских покладних песама, фирентинске маскерате немају ни нежних жеља ни љубавних прекора, поготово не оне које су леуташи волели да наводе. У песмама које су по улицама певале маскиране скупине, сентименталне изјаве самог аутора нису ни могле постојати; једино гатање је могло да пружи могућност за откривање потајне љубави, но оно никако није могло да буде унесено у песме које није рецитовала поједина маска, и које нису биле намењене одабраној дами.

Ни „Љубавне цингареске“, објављене почетком седамнаестог века у Тозијевом покладном канцоњеру, алегоричне, ласцивне, веома сличне фирентинским карневалским песмама, нису ни по

4 пртлевпост