Naša književnost

о

46 | 2. Књижевност

у својој садржини, ни по времену, могле бити узор Чубрановићевој трубадурској маскерати.

Идеја да маска говори одабраној жени о патњама незнана љубавника, у свима јеђупијатама, и сијенским и дубровачким, потиче из Линајуолина контраста. У тој цингарески 'циганка' је само са два стиха поменула одабраној дами њеног драгога:

На! ип аппатигај сће 4 уУШ ђепе аззап.

Било је сасвим природно да покладни песници женама нешто опширније кажу о њиховим љубавницима, и већ аутор анонимне фротоле унео је у те стихове понешто фатална и пропратио их љубавним саветима:

На: упо спатогајо сће ђећо е дећсајо пр атиг сгезсе е Ф! со тата! поп езсе сће (апјо атиг # рогја сће 1ш рег Ја (па рог!а фагеђђе оот таје тадипа Неп биоп сојо а! с 8 рогга атиге 4 сопзјаћо оспиге згат пдеје сће Гагн 5! сгидеје еззепдо Тгезса е ђеПа согјеза ЧапизеПа ки рега;! 4 (етро.

У нашој покладној поезији, непосредна, и најранија имитација овог маскератног гатања били су следећи стихови хварске цингареске:

Ево и овди, знам по срти, један кога си обгнивила и правога окривила, такој да је тиском смрти, а куне се у посаљу, тако га меч не пробио, да те ни вик озлобио ричју, дилом, ни мисаљу. Кривица је, знај, госпоје, не ктит да опет вас твој буде.. Ер ако га хрло у хрли не помислиш и не правиш, пак нећ' моћи да га оздравиш кад јур буде наумрли.

Није уверљиво да су ови стихови несумњива имитација фротоле незнана аутора; цитирана изјава Линајуолине маске била је нарочито погодна за сујету жене и за карневалско гатање. Услед тога треба усвојити могућност да је била развијена у љубавно заговарање независно од аутора наведене фротоле. У прилог