Naša književnost

ПИЦА У И РИ па Рина а и а и

Реализам Домиеа 369 ђ

култа, слично уосталом као што то иде и код барбизонских пејзажиста њихов однос и схватање природе.

Животу, раду и реалности, стварности таквој каква јест, још више је настојао да се оријентира Курбе. Он је свесни „реалиста“, са изграђеним и формулисаним уметничким програмом у којем приповеда и тражи усклађење уметности „са друштвеним стањем“ и „са духом стољећа“, и у којем одређује реализам као „демократску уметност“. Он је руковођен извесним прудоновским малограђанским социјалистичким идејама, те свесно иде за тим да његова уметност, пружањем истине о животу и друштву, буде протест против постојећег друштва. (Погреб у Орнану, Туцачи камена). У тежњи за истином он је, за разлику и од романтичара и од барбизонаца, решио своју уметност свих баласта историзма и митологизирања, он је показао пут враћања уметности ка чврстоћи и јасности облика. Али он је на тај исти начин решио добрим делом своју уметност и дубине, духа и уметничке стваралачке спознаје суштине ствари, он је пратећи и износећи вернс појавне и формалне стране објекта зашао често и у натурализам.

Натурализам се тако опет појављује као израз стваралачке декадансе и немоћи, овог пута као израз шупље малограђанштине, која је у својој најдубљој дубини и бити нужно таква, успркос извесних свесних, а у суштини и опет малограђанских, тежњи и непосредних политичких опредељења аутора, успркос његовог поштења и доследности на томе путу.

Све ово сликање природе и човека који ради, или рецимо женског акта, животиња, дрвећа итд., у бити и углавном је малорађански култ природе уопштте, људског рада као таквог, жене уопште итд. То је најчешће поштено и искрено, али уствари наивно дивљење природи и жени, као и поштовање рада и његовог значаја. Но иза тог дивљења, поетизације и култа уствари се губи права природа ствари, не види се права истина о животу, 0 заосталости села и сељака, о експлоатацији-радника и о друштвено-историској улози пролетаријата, или пак о положају жене у савременом друштву итд. Основни и најтипичнији проблеми и збивања савремене стварности и друштва, у тој уметности нису захваћени ни изнесени. Таква оријентација на природу и стварност претставља заправо у неку руку бег из стварности и живота који све више тражи опредељење, активност и борбеност.

Растућа револуционарна борба радничке класе против капиталистичке експлоатације и поретка значи истовремено и појаву и развитак нових бораца за људска права и слободе, појаву и развитак нових карактера и нових погледа, типичних за те нове и специфичне услове зрелог, модерног капиталистичког друштва и поретка који баш као такав и тражи од човека свесно опредељење, наводи га на акцију и револуционарну борбу. Бити уметник тога времена, сликати свет и човека у тим условима уметнички верно и истинито, немогуће је ако се не виде или

КУ пећ о ата