Naša književnost

Прешерн и данашњи дан у 5 _ 49

ситуације, каква је баш данашња у ЈБубљани, није заборавио насли-

кати верно и по истини, као да ју је гледао сопственим очима. Чујте само:

= 200 ве усашћ, да тоћатедаш

__ртагпијејо, рифен м дал Кип,

· а! Шцазеуа, Кјег боршгјо зе Ђгаташт,

сеп дап 2 тед прим ујећшти Кгафјап.

Мезе!је от оазеп Пгир охпат, ројо гођепће, раса! је Њатађити: ођћајајо у зтса са собђобит ; м затонић конћ и 2 побјо обдала.

И свима нам је одлануло, јер смо осетили да је близу нас, да бди над нама, осећали смо сви да види све и све зна џи неће нас никад напустити. Е

Али допније, под Немцима! Где су стихови данашњег песника, који би с тежим акцентима уобличили нашу патњу под освајачем са севера, као што су Прешернови стихови из Крста:

Ма Џећ јехе Зјоуепејуа сфеђг бат у Чотасћ сестаћ у јепе розае,

м дете рагоки Тезе! созродат,

јесе род #ежкит јаптот = ЗЈаџе,

Је рЕшјеет згесе зуб зе м Ктапју Хат, "обађпо позјо # рокопси саме.

[2

У овим каденцама осећа се заиста сва неумољива окрутност, сва немилосрдна тежина туђег јарма.

Кад је Прешерн сликао давну прошлост свог народа, не знајући сликао је и његову будућност — данашње, или полупротекле дане. Управо знајући и хотећи он је подвукао речи

Мајџес зуеја отоКкот 515 ЗТаџе, и с енергичним обратом

Тје Бћото пази рог, Кјег пје атом, 5 5

5! ргози џоћјо его «п розјате, 5

пророчки указао где треба тражити спас и слободу. Он, који је био

тако од срца одан словеначкој земљи, предрагој домовини, ;

у Кеег осефје зо па! чјоџећ, Ктега 2дај шта гтођ Котај ха ла5,

он је видео будућност словенства и целога света у хармоничном заједничком животу свих народа, и запевао је већ уморан и близу „гроба заносно и јасно здравицу својој земљи и читавом свету и као у светлом сну наговестио је срећу и препород света у братству...

И још то и још оно и још многошта бих могао навести из његових дела, редове и строфе који звуче као да су саливени данас, испе-

4 Књижевност •