Naša književnost

ПЕТ

64 Књижевност

___Његову ведрину појачала је вијест из Растовца да је Станко жив, рана му је зарасла и чека згодан тренутак да умакне, Ипак, опекад се у његовом погледу назпрала туга, која је дријемала у. дубини његове душе као облак магле у дубодолини. Ко би помислио да је то сјећање на жену и на ћерку, преварио би се, То је била најприје туга борца због патњи своје земље, туга која рађа мржњу, јача жељу за осветом. Тешко је знати шта носи дан и шта ће донијети ноћ. Добивши једне“ вечери смјену, Милун сиђе са водом и дијелом друге чете у Кобиљи До. Наложише ватру у кући гдје су логоровали. Прва де-

сетина друге чете пође за вечеру и дрва у село, а друга десетина

одјаха на батаљонским коњима до појила. У кући остаде Милун са

_ својим водом од дванаест људи.

Никад се касније није сазнало како се међу њима створила демиџана ракије. Пет бораца, младића, попише врло мало, а остатак искапише остали. Милун се прво колебао, пио мало, па му осла-

| чало и натегао док је трајало. Јака лозовача учинила је своје: по-

слије пола сата свима се мутило у глави. Милун се старао да прикрије тетурање, али није успио. Остали попадаше један поред пругог уза зид и заспаше одмах Милун се раскопча, раздрљи маљаве груди и поче пријетити четницима и Италијанима:

— Све ћу их повјешати, ма јку им њихову...! Запамтиће они мене! ЕТ |

За несрећу дође замјеник команданта батаљона, Милун Јањић, човјек, зна се, спреман увијек да плане, готов да стријеља. Али сад 56 рече ништа, на велико изненађење бораца, него сједе поред ватре на ниски троножац. Милун га познаде, досјети се шта је урадио.

а Е — Извините, друже... команданте, — изусти он и свали се на

под поред зида. |

Замјеник команданта је ћутао, замишљен поред ватре читаво пола сата. Борци из друге чете бјеху већ донијели вечеру, насјеКли дрва, па се размјестили по кући једући чорбу од младог кромпира са несланим, бљутавим месом од тек објагњене овце. Кроз шупља окна јединог прозора увлачила се са сумраком лака магла. Планином се ваљао одјек далеке канонаде. Зам јеник команданта није вечерао. Послије јела борци се размјестише по поду спремајући бе за спавање.„Прошло је још пола сата у ћутању; чуло се само клокотање воде — Милун је пио из оплетене флаше. Доље. у Долу, неко је далеким гласом дозивао неког по имену. Три појединачна, усамљена пуцња узлетјеше са'брда изнад куће, Г ледајући у огањ замјеник полугласно рече:

-— Човјек би отрова попио: · ·. невоља му је...

Борци, који су још били будни, с једоше на под. Отсај пламена са огњишта падао је по њиховим мршавим образима, по рашчупа-