Naša književnost

66 - - | · Књижевност

5

ћ

лена држао. главу накриво, као да је наслонио на лијево раме; затим изађоше из строја два старија борца, па једна дјевојка —- сестра Вељка Боричића. Потом иступи Милун; спорим кораком пређе он до групице бомбаша ломећи опанцима сњежну поледицу. КоМАНтар чете погледа, хтједе нешто да каже, па се обрати борцима: = "Ајде, другови, одлучујте се. -

Одједанпут изађе дванаест бораца, већином младића, а дир врати четворицу, па приђе Милуну. | — Милуне! Ти си покошен губитком сина... остани ноћас са четом.

; — Знам што мислиш, друже командире. _ идем као и · досада. Не бој се, нећу због освете главу изгубити

Командир не рече ништа.

Из Вражјег Потока изрони група људи. У пратњи два борца дође командант батаљона са командиром друге чете; позва командира прве чете устрану, нешто му тихо саопшти и пође даље испод Костреша, кроз ниско шибље. Бјеше стигло наређење из"штаба да се повуку преко ЈБутог Крша ка Јабланици, јер им је пријетило отцјепљење од осталих снага њиховог одреда. У колони по један, отступили су Растовчани до ЈБутог Крша. Кад су застали да се одморе под једном чуком, замумла детонација под Растовцем — мост на Зети бјеше срушен.

Нерадо остављајући породице, поједини борши су гунђали коментаришући отступање међу собом на разне начине. Е

— Требало се борити док иједан траје!

— Запамтили би они нас.

= А можда идемо за муницију, браћо! АЛА ће бити Пе

= Ја бих, вала, да се једном ударимо прса у прса — паа. коме побједа, томе и царство.

= Престаните! Почели сте нарица као бабетине! — брекну на њих Милун А митраљез. Мијесмо отишли занави-

„јек... Вратићемо се!.

Данило НИКОЛИЋ (Одломак)