Naša književnost

Музички преглед 51

~

Глинкина увертира за пушкинску оперу „Руслан и Људмила“, извођена већ више пута код нас за последњих неколико година, не може у плаховитој и спољашњом страном звучног ефекта заиста блиставој интерпретацији, какву је дао диригент Крешимир Барановић, открити све садржајно богатство тема и мотива, по којима је та увертира пре биланс или рекапитулација оперске радње нето увод у њу. Парадоксално је да баш оваква, веома интензивна и крепка експозиција главне теме, која је заиста блистава, ако јој не следује брижљиво обрађен контрастни карактер друге теме (љубавна песма Руслана) и ако веома разгранати спроводни део не изнесе све обиље мотива разних реминисценција из оперске радње, не само да не прикрива и не потискује, него напротив истиче. типични италијански брио увертира Глинкиног доба, брио Моцартове „Фигарове женидбе“, Росиниевих увертира, лапидарност увертира романтичних опера Вебера. Специфично руски карактер ове славне опере, којом се отвара ред значајних дела овог музичко-сценског рода са доиста изразито националним, руеким карактером, далеко је очевиднији у процесу развијања чинова оперске радње, у низању мелодија националног. типа кроз мноштво, вокални“ ставова, грија и кантилена. Да би тај карактер дошао до израза и у инструменталном ставу као што је увертира, било би неопходно наглашено драмско цизелирање многих епизода, већа променљивост темпа, придавање експресивног нагласка и самим епизодама. Са доминирајућим вервом главне теме остаје на површини, међутим, баш она страна композиције која је најмање руска.

Друга тачка програма, трећа, недовршена симфонија Александра Бородина, аутора знамените опере „Кнез Игор“, која је такође остала недовршена, прекинута је изненадном смрћу мелодичара Хорског става и неупоредивог мајстора фиксирања хармонија које су доиста латентно садржане у самој лествичној специфичности мелодијске“ инвенције. Трећи став (Анданте) и финале, по "тврђењу Бориса Асафјева, Глазунов је знао напамет а ипак их није записао, док се само њему има захвалити и за реконструкцију оба прва става симфоније која дели судбину и назив са Шубертовом Х-мол симфонијом. Оба очувана одн. реконструисана става. после друге „бољарске“ симфоније и. ризнице инвенција какву претставља „Кнез Игор“ не доносе никаквих новина. За Скерцо се чак може рећи да својом мотивском једноличношћу и сувишним инсистирањем ва ритмичкој фигури теме не може до краја задржати пажњу данашњег. слу таоца. У

| Три песме за соло баритон и оркестар из циклуса А ОВА ЕВНА композиција на стихове збирке Франа Таловића „3 мојих брегов“ узор су вокалне. лирике у музици наших народа. По интимном, присном, ду боко доживљеном песничком тексту који је изазвао у стваралачкој машти композитора неколико интонационих линија простосрдачне народске мелодике, али. истовремено и за"мисао хармонске и архитектонске опреме која открива дубљи унутарњи смисао ретко погођеног склада између говорних интонација стихова текста и мелодијског гибања попевки, ове Барановићеве песме за глас с оркестром могу се упоредити једино са Малеровим циклусом песама „Чаробни рог“ и циклусом ЖДедег ејпез Таћгепдеп ОезеЏеп«. Компоноване још 1927 године, ове песме неупоредиве лирске топлине изгледа да упркос нашег уобичајеног нехата према сопственим вредностима. лагано ни сигурно заузимају заслужено место класичних творевина у овом роду наше музике. Но у крајњој линији

6 Књижевност