Naša književnost

Музички преглед - Е 23

предмета, позајмљена из језика других уметности или из саме природе, преовлађивање хармонског и колористичког елемента над мелодијским цртежом, заме-

њивање принципа развијања мелодиских тема принципом прогресивне смене

хармонских структура у непрекидном процесу — потврђују овим делом да је добра музика израђена на овим начелима такође музика у пуном смислу рели.

И Респигиеве звучне пејзаже одн. скулптуре и Вагнерову драматичну слику - буре на мору, здружену са темом легенде о проклетом морепловцу, Барановић је _развијао искусном руком рутинираног диригента: Симфониски оркестар Радио-= Београда, и сам наоружан искуством и рутином извођачке праксе; прилагођавао се са Мо том упутствима интерпретатора- диригента.

Прослава 40 година диригентског рада Светолика Пашћана

Концерт који је 6-Х11-1950 одржао хор Радио- Београда имао је двострук

значај. Приређен као музичка прослава четрдесетогодишњег уметничког рада диригента Светолика Пашћана, који већ скоро пет година стоји на челу тог уметничког колектива, концерт Радио-хора претстављао је не само јавни, друштвени чин признања једном уметнику оне. специјалне музичке активности од које читав стандарт вокалне хорске музике једне средине добија неизбежно п нужно одређену физиономију, ниво, дејствујућу снагу, него је тај концерт истовремено показао и општу слику резултата рада диригента Пашћана, као једног од ретких људи наше средине који су сву своју уметничку делатност, без остатка, посветили једној уметничкој грани у периоду нашег општег музичког развитка који се више није кретао само у једном смеру да би могао бити онолико погодан за ту делатност колико је то био ранијих деценија. С друге стране, овај концерт је дао доста одређену слику о развојном ступњу на који је, током шест година од ослобођења, успео да се издигне једини професионални вокални ансамбл у Београду, ансамбл који је у могућности а и у обавези да поставља и одређује читав смер кретања музичког живота ове специјалне врсте у главном средишту државе и нарочито на територији НР Србије.

Почеци Пашћанове уметничке делатности падају у године пре Првог свет-'

ског рата, дакле у време када је, под општим друштвеним условима развитка наше културе, делатност хорског диригента још увек претстављала синоним појма музичар. Једна од парадоксалних чињеница из реда појава музичког развитка у нашој средини јесте и чињеница да је истинско квалитативно уздизање извођачког, репродуктивног нивоа наше хорске музике текло упоредо с. развитком специфичних снага хорског музичког израза, са развитком који је природно и спонтано био усмерен ка професионалном вокалном музицирању а овај развитак је стао узимати маха онда када је друштвена улога хорских ансамбла у нашој средини постала ужа, специјалнија и особенија, када се у све јачој мери могла постепено ослобађати. од будница, здравица, асталских поклича, по"требних церемонија, мото-,тушева“ и низа других карактеристичних функција

хорских дружина у периоду првенствене националне, сталешке, еснафске, клубашке и сличне друштвене службе. Усмеравање хорског музицирања у правцу све интензивнијег и све развијенијег смисла за специфичне задатке уметничке

022 “