Naša književnost

266 - Књижевност

је она већ примјетила. Јер, чим се он појави на вратима гостионе, њене смеђе очи почну се вртити у правилним круговима, да им са хоризонта не избјегне ни најмања ситница. Е

— Како је тај мали ђаво проникнуо у његову тајну“ — пита бе Младен. Никако му то није мило. И сам је до јуче говорио пред Гуштером с највећим омаловажавањем о дјевојкама, а сад наједном, очи извали за том намигушом Цвијетом.

_ Но Пуштер ником, па ни Младену, не прича како га Цвијета зауставља и испитује: Те тко је тај Младен, те колико дуго остаје, те гдје„се купа... > +

"Од тог безазленог очијукања Ножић је уприличио везу украшену свим привлачностима још зелених заљубљеника. Голуждрави Гуштер чуби иза дворишног плота, извирује кроз пребијену даску = чека док Младен не заврши ту несретну шетњу. Али Младен шета бесконачно дуго с Цвијетом и њезином пријатељицом. Плови између њих двије као гусан и клима главом важно сад једној — сад другој.

Андреј проклиње све што је женско и у те тренутке мрзи и самог Младена. Како би било угодно, као што је то било прије, док "није било ове Цвијете, сјести у вечер под три јем и слушати Младснове приче озшироком свијету! Укућани престану са својим тричавим разговорима, о томе како Мацко постаје све објеснији и како је тог, дана скоро сломио руду. Е | ]

Цвијетине очи већ су Младена чврсто везале уз себе и Андреј губи сваку наду, да ће га отргнути од те крупне, надуто жабе. И што му друго преостаје, него да му послужи као највјернији поштар. Ситни листови укрштавају се дневно у спретним Андрејевим рукама. ~ |

Кад дође к Цвијети, Андреј је поучава: — Он ће учити за професора! Знаш! А ти»... Смрдила ти гимназија... Е

Уздиже Андреј пријатеља. Нека ова гуска види тко је Младен! А нека и зна, да је баш он — Андреј пријатељ том и таквом Младену. — - | |

" То најновије Цвијетино петљање примијетили и укућани. Забранили кћерки излазак из куће. О шетњама више ни говора. Андреј развија своје детективске способности. Цудесно измишља све могуће начине, да јој преда листић, или да их састави макари на трен, негдје у врту или у високом кукурузу. а

Прве кише, пред крај коловоза, хладним пљуском расхлађују вреле ђачке страсти. Јутра освањују ов јежа, магличаста. Дан је већ некако ократио. У воћњаку се хвата сумрак, а сунчана кугла још није утонула за бескрајну раван. На дан Младенова одласке бака је приправила Андреју чисту кошуљу, и дјечак, тијесно приљубљен уз друга, полази на станицу. Сав се: искривио под тежином кофера, али, он хоће да га носи, # што се тко има мијешати у његов посаог... Младен је оставио мали разговор до пред сам полазак влака. Али, док се напричао са свима осталима, влак је већ звиждао на улазном сигналу. Приђе дје-