Naša književnost

2680 | ПО | : Књижевност

Отац је частио, а Цуг је то примао као сасвим нормалну ствар. = Он претаче своје знање у дјечака, а отац натаче у њега вино. И право је тако!... Кад испије своју сталну г поршију, диже се омглено, збијено мајсторово тијело, још једном кимне главом оцу, и полази кући.

Слиједеће године сусрели су се само на неколико дана. Гуштер се протегнуо још више, Испао прави момчић. По мало се шепири у плавом радничком хаљетку. Владање му добило нешто озбиљности, кретње постају мирније, блаже. Гледа људима у очи. Дјечји пискави глас, још пискавији због вјечитих свађа, мијења се у А дубљи гласић,

Пролазе опет старим путем према Купи. На путу је више шутње него што би се то могло очекивати у њихову сусрету.

= Каже брат, да су усташе скоро и тебе» — брижно се 5 Андреј у Младеново лице.

= Да, скоро! Кажу. да сам комуниста.

= И Ножић се боји. Вели, да им не ће жив у руке. · Није

међу нама нитко за њих. Ковукти су новог: "пословођу, то је зитија..

Дођоше до граника.

— Гледај, пази ове мрље! Овуда је крв цурком текла... Овдје су убијали и бацали у Купу.

Младен грли дјечака и тако дуго остају на гранику, сакривени иза тешке дизалице.

— Хајде, остани! — моли Андреј. — Сад тек долази купање...

— Не могу, Андреј! Пропусницу сам добио само до Загреба. Већ довде нисам смио доћи. Вриједи ми само осам дана.

—= и Цвијета увизек пита за тебе... — додаје дјечак као случајно, ту најпримамљивију удицу. = А како онаг — осмјехује се Младен, и при помисли на ту

једру дјевојку пролазе га трнци.

— Скитара се — заборавио у трену Андреј да ју треба хвалити. — Лове је по гуштицима сисачки момци.

— Дочепати се већ једном те замамљиве дјевојке — помишља

Младен — та већ би било вријеме! Седамнаест му је година, а још.

увијек само сања: о њима. Цвијета у гуштицима сигурно више не тражи сентименталне уздахе. Доста му је већ тих лака по школским клупама.

Слатко теку. жеље по Младеновим жилама. Цвијета. као да је већ ув њега. Али, један поглед око себе, и опет јеу. грубој садгшњици. Чудно му је, како је сада тај цијели крај хладан и пријетећи непознат. Врбаци се обавили тајнама и шутњом, Купа је посијана

-љешинама, а у творнице као да се увукла нека мора и под својим ·

халама дави притњечене људе.

а ана