Naša književnost

416 - = Књижевност

био уређен, онова је понео -из роднога краја, као и симп атију према овоском животу; обичајима, а као син свота народа мрзео је зеленаше:и корупционаше. Уосталом, и та потсмевка и та мржња на

бирократију биле су у духу ондашњег младот нараштаја. „Милован Рлишић је једно време био као нека врста Гогоља или Шчедрина: натцизе реформатора == каже Скерлић у поменутој студији — и ако није певаб њихове племените наде, он је казивао све њихове плахе | мржње на сло неправду и глупост о

~ они за једну приповетку. Рлишићеву не може се рећи да је њен сиже у потпуности узет од Гогоља или да нека личност у њој претставља Сличност с јунацима великог руског сатиричара. Има само трагова, у почетку више, а што даље, то мање. Рлишићева дела су оригиналне, бамосвојне књижевне творевине, али у њима има одблеска Гогољева генија. То је исто као кад вам се у неком новом добром музичком делу одједном пучини као да чујете већ познат мотив или одјек гласа неког мајстора кога сте раније слушали. МоЕЛО би се рећи да је Гогољ ушао у крви ткиво Елишићева дара и постао саставни дед његове уметничке личности. Тај додир је свакако био плодоносан. = Ма да је био под руским утицајем — преко Светозара Марковића, Гогоља и др. руских клавика. — Глишић је остаб прави брпски писац, чувајући у души ове особености народног. духа. Одгојен у сасвим другој средини него она коју су описивали Руси и упућен на уметничко транспоновање сасвим других прилика, карактера и средине, — он се није дао "завести, није се повео за обрасцима који су му били можда! најближи али тешко би се могли применити у Србији седамдесетих и осамдесетих година прошлога века. Зато је пошао својим самосталним путем али од Руса; нарочито Гогоља, узео је калем који је његов сад обогатио и улепшао.

| : |

ТЕ ИН НМИЕ И А

ел ар бана оота с баком он тон Е ба Петар МИТРОПАН