Naša književnost

КУЛТУРНА ХРОНИКА

ПРОИЗВОЉНА ПРЕРАДА ЈЕДНОГ ИМЕНА, И ДАЉЕ

Јављају се произвољне прераде имена људи који имају светски чувена имена и крупне заслуге иза тих имена, и ништа нису скривили чиме би се могло правдати произвољно пребацивање њихових имена у правописе и фонетике туђих нација. Нидерланђанин, ако хоћете Фламанац, ако хоћете Холанђанин, нису Немци, иако им је корен германски. Чувени сликар Нидерландске школе, један од тројице истога презимена али најкрупнији међу њима уметник, који се пише Вгџерће!ј, никако се не зове понемченим изговором Бројгел, него се звад, и зове се, и зваће се Брухел, Питер Брухел. Треба да кажемо оно што смо у току времена лично прикупили о писању тога имена. У Берлинској | галерији слика, како смо некада раније видели, и у Дневник свој записали, под сликом Два мајмуна стојала је плочица са именом Вгџесе!. Али у Ротердамском Државном музеју, по разним галеријама у Европи, у разним монографијама писаним, дакако, од стручњака, по разним Фаидон-албумима, у свима великим енциклопедијама стоји редовно и на длаку истоветно Вгеоћеј. Ту недавно, видели смо збирку једног од многих америчких стихоградитеља, Вилјема Карлоса Вилјемса, и прочитали у једном низу његових стихова ове редове: „На Брухеловој чувеној слици Керм ес — играчи се врте у колу, врте у колу — наоколо...“ Брухелово име, у првоме стиху, исписано је Вгеџеће!, дакле са инверсијом она два самогласника на немачки начин. Наравно, то није ни индикација ни хипотеза; питање је ту само: да ли је слагач претурио ред слова, или се амерички стихоградитељ није користио разноразним могућним информацијама да пауци оно што не зна... А кад смо већ код информација, и још ћемо бити са њима — где се писац ових редака информисао да је Брухел — Бру-

хел> Горе је већ наведено доста информативних извора, а овај је међу њима био најсрећнији. У Ротердамском Музеју, пред дивном жанр-сликом Брухела Клизачи на леду, писац ових редака запитао је прво надзорника собе, па онда још једног пред сликом блажено насмејаног посетиоца, Холанђанина, питао са сигурним изгледом на одговор, јер је питао интернационалним културним језиком, енглеским језиком, који је језик на културном Северу свакога. човека други матерњи језик, питао; Ја сам странац, молим, како изговарате име овога сликалра» — Оба су одговора, дакако, гласила на длаку истоветни. Но, кад смо већ при гласовним, и то танким гласовним констатацијама, дужност је писца ових редака да каже ово: Још му се и данас причујава да су они Холанђани, при изговору У самогласника у речи Брухел, пустили да промакне један фини преглас; не јак и звучан, какав је, рецимо, у немачкој речи се Вгпске, него благ и умерен какав је, рецимо, у француској речи штале. Тај фини преглас чује сваки путник кроз Холандију доста често; чују га и на Радију онн