Naša književnost

112 – ___ | угковност

која је била сатирична мета -у приповеци „Глава шећера“ добија сасвим другојачије карактеристике у односу на село и на сељаке. Глишић се ограничава на ведри, весели хумор, онај хумор који се налази у народним враголијама и пошалицама, кад прича шаљиве анегдоте из сеоског живота, или бе зауставља на обради мотива

— ___ из области народног сујеверја час ведро смејући се: сеоским заблу-

«“_______лам предрасудама, час и сам подлежући фантастичним импреси-

о јама о запробном животу, вукодлацима и вампирима. -

| ___На његовом покушају да сагради комедију на мотивима из

о сеоског живота, на: његовој комедији „Подвали“ огледа се и сла-

> ___ бљење његове друштвене критике у односу на приказ власти и њених

| | односа према селу, али такође и његова реалистична снага у при– - казу друштвених типова који се формирају у економским условима | његове савремености, у врло живописном уочавању њиховог карак-

б тера и њихових метода у пословима и махинацијама са задужива-

њем сељака, Лик зеленаша Вула Пупавца у комедији „Подвала“

5 је један од најпластичније оцртаних ликова српске књижевности,

| нарочито у погледу локалног обележја и колорита, ма да је у хумо-

= __ ристичкој концепцији Милована Глишића изгубио доста од сво јих

о лавних и разорних штеточинских особина.

— -=- _ Глиштић је заорао прву бразду у српској књижевности резјиг стичким оруђима на терену мотива из овоског живота“ Сељак у његовој прози говори својим језиком и мисли евојим мислима. Глишић не ствара његово обличје према некој својој претстави ко ја би садр-

по жавала тенденцију да према субјективним импресијама илуструје

= _ његов карактер. Сељак је у његово | прози израстао са свога тла, а

са тог тла је израстао и писац Глишић. Глишић уноси у своју прозу

неукрашавани сеоски амбијент онакав какав је у свом природном животу, са својом рудиментарношћу, у свежини, чистоти и сировости здравља природе. Сељак учествује у радњи приповетке са ступњем своје свести која је још у великој власти "средњовековних насло-

ђених предрасуда, до које још нису допрла знања науке и коју при-

тискује тежак живот у мучним условима на јеуровије експлоатације.

· Глишић, истина, није приказивао село које се у то време буни против

те експлоатације, није приказивао мак ни дејство идеја и акција

идеја покрета Светозара Марковића на свест сељака, ни политичка струјања која захватају село из којих ће се формирати радикална странка. Он приказује селом сељака као објект бирократске и зеле-

нашшке пљачке, као објект насиља власти. Глишић оставља сељаку

једно моћно оружје самоодбране. То: оружје је смех, хумор којим

се свети за зла која се њему наносе, хумор у коме има врло бистре

и врло лукаве инвенције. Онај који упадне у клопку тога хумора

лошије прође него да је издржао телесну казну, а клопка се наме Па __ шта са врло много препредености и смисла за подвалу. Лоше пролази сеоски ћата у Глишићевој прози. Он га зна, зна |

"његова типска својства, његове карактерне особине, зна да он мора

бити онако морално покварен, онако дволичан према сељацима да