Naša književnost

44 1 | __ | Књижевност

— оним у Београду = и рормиао га је детаљно и његов стари друг Славко Итнијић.

- __Васиљев није припадао по партији. Одрастао У Темишвару, који је некако стојао пострани и изван домашаја политичког живота у Војводини, он се није много интересовао политичким бригама Срба у Угарској нити се разабирао У сукобима војвођанских радикала и либерала. Ни отац му није био ширих концепција, и у своме политичком интересовању није ишао даље од „политике“ браће Богдани, стварних господара Кикинде. Али је он ипак морао чути нешто о идејама покретача Српскога гласа и тзв. кикиндских демократа, тим пре што је ова група, са браћом Јакшићима на челу, тражила додирне тачке са покретом Оскара Јасија у Пешти, чије су идеје, преко Адија, у своје време биле снажно захватиле младића из Мехале. Васиљев је, отуда, знао и за социјалистички покрет преко њему најомиљенијег песника, али је у непосреднији додир _ са тим покретом дошао већ у Темишвару. Једна од првих његових симпатија, Ела Лунгулова, била је искључена из свих "шрепарандија у Угарској због „социјалистичког“ преступа: њих седам другарица и исти толики број другова прикључили су се, упркос забрани директора школе, радничкој првомајској манифестацији, преноћивши У. Шагској штуми. Васиљев није учествовао у тој манифестацији која је, што се тиче ђака, била више одраз младићких тежњи за авантурама и доживљајима него: опредељености за социјалистичке идеје, али је морао бити И сиониран овим догађајем о коме су „два дана и новине писале“ Али ако није био ту и тада, Васиљева је његова. радозвалост одводила нешто касније на радничке састанке и зборове, а приврженост Адију оријентисала је његову пажњу на велике идеје хуманизма и ошштечовечанског братства. Он је о социјализму и комунизму могао стећи и директнија сазнања из бурних догаЂаја који су се тада одигравали у Мађарској; тим пре, што је за темишварског великог жупана (градоначелника) био постављен, за време боравка српске војске у томе граду, неки ет == „р= вени Рот“, како су га звали —, који је тамо побегао из Мађарске.

Отуда Басиљев има отворене очи за шаролики ток живота. и дубоке, људске симпатије за напорни и мукотрпни живот малих људи, раднога света, оних који су у тадашњем друштву били осуђени на живот недостојан човека. У малом циклусу песама, које је назвао Песме о животу, Васиљев је приказао то своје широко интересовање за све врсте манифестација људског живота: за прљаву крчму у којој се проводе празни, и луди, и бесциљни дани; за пијане жене, несрећне и трагичне, које су принуђене да се продају за кору хлеба; за малу радницу чија је младост заробљена у загушљивим и отровним фабрикама. Њему нису туђи ни напори људи, радних и честитих, у једно: јалово и бесперспективно време; и у њему се, као и у најпре—