Naša književnost

=

о и = ~ Књижевност

Поповић. (или Џетар Божовић, како смо му тамо дали илегално партизанско име) одређен је за срез требињски, с тим што ће своју активност усмјерити у правцу Дубровника, Станко (Синиша) је потпао за срез столачки, а ја сам остао на територији среза билећског. :

Стање у Источној. ере товини У то вријеме није било најбоље. Окупатор је успио да завади српске и муслиманске масе, да

их закрви до међусобног истребљења. Шрво су усташе, уз помоћ

Италијана, навалили на Србе, наилазећи на подршку муслимана. Дошло је до масовног убијања српског живља, до клања над колективним гробницама. Када смо тамо стигли, свуда су живјеле језиве приче о јамама напуњеним људским тјелесима, о звјерствима дотада нечувеним. А онда је дошао одговор Срба. Мало је

познато да је први оружани отпор злочиначкој политици окупа=

тора избио уствари у Херцеговини. Још првога маја 1941 године, у околини Невесиња, „дигле су се оружане сељачке масе и водиле неколико дана борбу против усташа и Италијана. Српски живаљ бјежао је у планине и тамо се, у збјеговима, спремао отпор. До

прве велике акције против „хрватске војске“ (усташа и домо-

брана), која је прерасла у акцију против Италијана, дошло је у септембру у околини Билеће и Требиња, када су устаничке масе заробиле око шест стотина домобрана и заузеле Билећу и Плану. Истина, тога пута настрадао је муслимански живаљ. Огорчени Срби палили су муслиманске домове, тјерали су и убијали неборачко становништво.

Мако су комунисти активно учествовали у овим дотађајима, често су се акције маса развијале стихијно, мимо контроле и руко-.

" водства Партије. Уствари кад смо ми стигли у Херцеговину, тек

се, у том, источном њеном дијелу, била почела стварати партиска организација и на томе послу очекивали су нас озбиљни задаци. Најтежа ствар састојала се у томе што су српске масе, које“ су тада претстављале главну снагу устанка, биле оријентисане на борбу против усташа и муслимана, а питање борбе против окупа-

тора потискивало се у позадину. "Таквом расположењу доприно-

сили су извјесни штовинистички, касније четнички елементи, ко-

_ јима је ишло у рачун (а тиме наравно и _ да распирују

борбу између Срба и муслимана.

"Све те околности узрок су да је борба против окупаторских сната у Херцеговини нешто закаснила у односу на борбе у Црној Гори, Србији и другим крајевима. Руководство устанка у Црној Гори јаш од првих дана поклањало је пажњу приликама у Хер= цеговини. У том погледу постојале су и сугестије Централног Комитета КПЈ. Сјећам се како смо још у јулским данима црногорског устанка, у разговору с неким друговима из Покрајинског комитета, постављали себи перспективу да, ако ослободимо Црну Гору, борбу треба пренијети даље, на Херцеговину,. Санџак и друге крајеве. У том смислу постојала је активна помоћ Херце-