Naša književnost

Критичко дело Ђорђа Јовановића Е а 5 - | 127

мично утисак социолошких расправа о књижевности. Али, он на _томе није ни мислио ни хтео остати. У нашим условима врло оскуднот и углавном страшно уошштенот познавања друштвене _ историје, он је тај рад сматрао само као нужан предуслов за једну будућу, озбиљнију и далекосежнију критичко-естетску анализу, која такође мора да води рачуна, макар и прећутно, 0 историским (друштвеним и уметничким) условима у којима се једна појава рађа и развија. Известан број његових студија, као, на пример, она о Ранковићу, Домановићу, Нуштићу и Скерлићу, у извесном погледу и нису ништа друго до сумарне расправе о односу уметника према идеолошким трвењима његовог времена, о односу дела према стварности која је у њему приказана, као што то најјасније показује већ и сам наслов студије о Нушићу. Но, све да је Ђорђе Јовановић, супротно свом схватању о недовољности социолотшког метода у књижевној: критици, остао само у оквиру социолошких разматрања, зар би то могло, под претиоставком да су она са социолошког гледишта тачна, да умањи вредност анализе и резултата до којих је он тим путем доштаог Зар се о уметности, која је у свом битном Картер Пру епи феномен, не може говорити и СКИ

Говорећи на једном месту своје студије о Арагону о нужности пуне сагласности између речи и дела, као моралне претпоставке стварања, Ђорђе Јовановић је написао да „песник и човек више не могу да буду двојица у истој личности“. У натиој књижевности између два рата мало је стваралаца који су остварили толику меру сагласности између онога што су својим делом проповедали и онога што су у животу стварно учинили, колико је то постигао Ђорђе Јовановић, даровит књижевник и племенит борац. У том“ погледу он је узоран пример једне. моралне чврстине, која је високи знак сасвим изграђене и снажне личности. Лепота човеч=

- ности којом је личност Ђорђа Јовановића зрачила живо се осећа. и на страницама његовог књижевног дела. Она у њему није без свог људскот и 07 значаја.

"Ели ФИНЦИ