Naša književnost

126 - о __ Књижевност

· дашњим сл зраче неутрвеним слободама. И увек су живе,

- продорне, убедљиве, увек су неумитне, и онда када су сурове или

братске, мајчинске. Увек су оне људске. Увек су народне. Е __У тим исконски наглашеним речима уметника, које су шрожете жмарцима уздања и тугама погибељи, које казују о стреп=

_њама и заносима, патњама и узбуђењима читавог једног народа,

Ђорђе Јовановић је назирао и настојао да нам предочи вољени

_лик своје родне земље: оне „побуњене Србије, лукаве и јуначке,

неписмене и проницљиве, али крваве, стално крваве од својих и. туђих крви, тмастих и згрушаних,. црних, закорелих“. Он на ту

Е књижевност ТО ОШ ЈОСТИ није ни хтео ни могао да гледа друкчије: 2

ан је у њој видео истинско и херојско сведочанство народних прегнућа у најчистијем и најпатетичнијем виду. Она му је језиком уметности говорила о радосним и тешким збивањима трошлости, она му је акцентима матерње мелодије, древних речи и полетног надахнућа казивала о несаломљивим тежњама народа да се одржи на крвавом попришту вечитих борби, да се у тим борбама узвине до светлих видика благостања и културе. Схватајући књижевност „као део наше стварности, као одраз борби наше стварности“, Ђорђе Јовановић је сасвим јасно увидео да се о њеној судбини у животу народа, о њеном развитку и о вредности појединих њених тренутака на том путу успона, не може рећи суштински нова реч ако се претходно тачно

- не испита и проучи друштвена стварност у којој је та књижев-_

ност нашла погодно тле за свој опстанак, из које је црпела своју храну и на чији је даљни развитак и сама деловала. За разлику од оних површних критичара-марксиста који су свој суд о појединим делима, писцима и покретима прошлости доносили на основу „марксистичког“ (уствари само терминолошког) преиначавања већ постојећих судова и анализа, често сасвим имтресионистички проблематичних, Борђе Јовановић је отпочео с темељитим проучавањем друштвене иеторије Србије, с испитивањем карактера појединих покрета, с анализом смисла и значаја значајнијих идеолошких струја. Трагови тог озбиљног научног пот= хвата живо се осећају у целокупном његовом публицистичком

- и критичком делу. На основу. самосталног испитивања, он је о

многим значајним појавама у друштвеној историји Србије дао нове значајне појединости, приказао их у новој светлости, обја-

'снио их из новог аспекта. Његове политичке расправе, првенствено.

оне о Каравелову, Краљевици и развитку уставних борби, изван-

редан су пример таквот једног савеснот покуштаја новог осветљава-=

ња. У њима су живо удружени: познавање чињеница материјалног и моралног реда, осећање историје. и проницљив критички дух.

Познавајући добро историју друштвених борби и идеолошких _ распри у нашој прошлости, Борђе Јовановић је често, говорећи о појединим књижевним појавама, у неколико потеза осветљавао и њихову друштвену позадину, идејни смисао њихове уметничке суштине. Пе његове књижевне студије, отуда, и дају дело-