Naša književnost
188 · _ - _ Књижевност. == 5 ~ = = - 1
4
чевим могло би се још много шта додати. Ја сам загледала превод и скоро у свакој реченици нашла понеку грешку, те сам убрзо напустила тај досадни и бесциљни посао. Ипак један пример. При дну стране 9 читамо како се Херонимо спустио на земљу, Хозефа (ваљда: _Хосефа») у његово, а Филип у _ Хосефино крило. Чудно одојче! Али то не стоји код Клајста; Р. Димитријевић није умео да преведе апсолутни акузатив, карактеристичан и за немачки и за француски језик, а чест у Клајстовој прози. · "Димитријевић уосталом није ни побијао оно што је изнео Бањац, али је ипак покушао да се некако оправда, и то у овом напису о препеву Фауста. На стр. 608 он се труди да извини непажљиве и недорасле преводиоце, чији превод „стилски не задовољава потпуно јер је преводилац био исувише- веран синтакси извор= ног језика. А неки пут, свакако услед журбе која је неминовна у време опште изградње наше нове средине, ту и тамо јаве се нетачности које не треба оправдавати, али које треба бар- разумети“. Ко је читао Бањчев приказ, одмах ће схватити да је ово речено рго Фотло; а управо је гротескно што преводилац
_ правда своје онетачности“ социјалистичком изградњом. Ко зна немачки, нн у
каквој журби неће превести пједегколштеп. са „изгинути“.
= Рецензент се већ годинама труди да се приближи литератури, али у томе никако није успео неким својим књижевним радом. Сада ваљда хоће да то постигне овако некултурним и преступничким — да се послужим његовом терминологијом = и скроз деструктивним нападом на један "езбиљан књижевни рад. Међутим, у очима наше јавности тај напад ће га још више удаљити од лидера уое него је био Удаљен досада. -
Аница САВИЋ РЕБАЦ
#:() овом питању написао је код нас неколико речи Б. Поповић у предговору Антологији новије сртске лирике. Сходно своме укусу, он је за лекцију Тед, глаткију, приступачнију, тривијалнију — за
_ Јесбо Тастог, према стручној терминологији, Међутим, примајући њу, Гетеу
се приписује неспретно понављање исте речи у кратком размаку, пн уништава се патетична антитеза у између Н езн ан ог мно пи 16 а и песниковог дубоко
личног бола, Е 5 - - т “