Naša književnost

122. ______ | Књижевност

_ теорија уметничког одраза. стварност и. Иако су још Марке и Енгелс, истина сасвим узгредно али зато не мање прецизно, указивали на велику принцитијелну и методолошку вредност теорије реализма у марксистичкој концепцији уметности, она је до дана данашњега остала неразрађена, и најчешће срећемо као спасоносну фразу понављану по сили инерције, "а никако или врло мало као стваралачку мисао иза које 55 са= свим одређена и разрађена естетска начела.

Међу марксистичким књижевним радницима који су настојали да прогресивну концепцију“ уметности ослободе почетнички слабости вулгаризације и примитивног утилитаризма, тако разумљивих у околностима у којима је настај ала; и да је оснаже и учврсте научним схватањима, да јој осигурају материјалистичке естет-

хске основе и дијалектички метод, Ђорђе Јовановић је био један | од најистакнутијих и најактивнијих. Ако. је. марксистичка концешпција уметности, =— бат: у годинама најплодније књижевне

делатности Ђорђа Јовановића, — постала један од доминантних

облика мишљења у нашој књижевној критици, добар део заслуга за то припада свакако и Ђорђу Јовановићу. Он се за њу залагао _ свим својим жаром књижевника-борца, он ју је непрекидно заступао и тумачио, примењивао и развијао, настојећи да је обогати свим резултатима до којих су други и до којих је он сам дошао _у свакодневној критичарској пракси.

У средишту његовог теоретског интересовања за уметност била је теорија и пракса реализма Он је био међу

првима. који су код нас схватили важност те теорије за прогре= ;

сивну уметност и за марксистичку критику. У свим својим студиозније писаним чланцима и огледима његова основна критичка мисао упућена је, саобразно мотивима и темама појединих дела,

саобразно њиховим тежњама, на решавање проблема реа-_

лизма, тојест односа и узајамности закона уметничког одраза и закона стварности. Иако и Борђе Јовановић готово увек почиње своје интерпретације и анализе с историском и друштвеном условљеношћу писца и дела, он не остаје у оквиру само таквих разматрања, јер би то, — како сам негде каже, „значило побећи

од решавања постављеног задатка: јер „социологизирање и једе

нострани Папом нису и не могу да "буду научна Бије уметности“.

Критичарски напори Ђорђа Јовановића. усредеређени су, по ономе што је у њима најбоље, ка проучавању и решавању оних специфичних форми и израза који једно дело чине уметничким и по којима је оне снажан људски и друштвени до"куменат, способан да делује на машту људи и да преображава - њихову свест. Т0 специфично уметничко Јовановић види, — под очигледном сугестијом Аратонове концепције,, развијене у књизи За социјалистички реализам, — у реалистичкој

вредности уметничког дела као одраза живота. У. својој студији

Реализам као уметничка истина, у којој Је. нај-

“