Naša književnost

Маргиналије - - _ = 2 За 829

Мусафа ми, рад бих био знати За вас те сте наши књижевници Је л на срцу ка на језик вама

- Вјерујете л томе што зборите%..

те речи чији је језгровити смисао „питања интелектуалне савести и песничког морала“, наводећи их, Андрић добро уочио. Питање принципијелности, кад пређемо са књижевног на политички план, и када више није реч само о појединцу, остаје исто тако једно питање међусобне доследности „срца“ и језика“, питање искрености и истинитости, тојест адекватности једне политичке идеје са стварношћу, питање сагласности, изједначења те истините идеје са зкцијом која се у њено име спроводи. Јер то јединство, та једнакост идеје и акције и чини једну политику истинитом, и, у њеној неизбежној пролазности, дубоким смислом њене делујуће истине, чини је непролазном. И зато једна истинита политика не може не бити револуционарна, и зато једна револуционарна политика не може не бити истинита. - И на политичком плану дакле, доследност, која је услов ефикасности и непролазнот смисла једне политике, условљена је истинитошћу, принциштиј елношћу, што значи моралном при= родом те политике. Недоследност данашње совјетске, односно руске политике, условљена је одсуством сваке истинитости, и у Спинозином_ смислу и у смислу најобичнијем: она не одговара социјалистичкој стварности која се неумитно шири светом и коју руска политика претендује, лаже да спроводи, г коју не може да спроводи баш зато што није совјетска него руска, баш зато што није истинита. Основана на лажи, неморалности која је, сталном применом правила да циљ оправдава средство, постала систем, доследна једино у својој безобзирној недоследности, поштитика. Совјетекот Савеза може изгледати ефикасна само тренутно и привидно: у суштини сво јој нестална и по дефиницији опозива, она је изгубила и последњи остатак оне адекватности,. оне истинитости, оне револуционаерности која је лењинској политиши победоносног Октобра давала и за навек дала њен исто__риски печат непролазности. Немајући више апсолутно никаквог држања, државна политика. совјетских властодржаца, којом они као каста покушавају да се одрже на власти, не држи се више уопште, без обзира колико дуго ће се још моћи насиљем одржавати, вукући у својој дволичности, као чудовишта абера-. ција социјалистичке идеје, за собом комунистичке партије, њен слом је неизбежан. Та политика покушава да се прикаже као адекватна и као доследна непрекидним накнадним јетуштирањем, којим хоће да сакрије своје непрекидне ревизије: лаж, рађа лагж, и када је лаж клима у којој једино може да се продужи вештачки живот идеје која је постала своја сопствена карикатура и политике која је постала маска своје супротности, онда и бивша истина мора да буде оповргнута, из зневерена, у лаж прерушена, прушена дакле. Тито је у једном од својих говора одржаних у - 10 раке лесетогодитињице. наше Народне Ре-