Naša književnost

330 __— - 8 ___ Књижевност

волуције, 1. овтобра У Ранковићеву, те о извртању исто= рије од стране московеских покварењака, рекао да су они- „прије извјесног времена пришли издавању нове совјетске енциклопе-

дије, једног огромног дјела које ће се састојати из много и много _

књига. Пришли су том послу углавном ради тога, да би избацили оно што су прије писали о Југославији, зато да би у те књиге могли ставити све оне погрдне ријечи које свакодневно бацају на “нас, да би још једном, по ко зна који пут, у једном дјелу које треба. да буде научно, Кали да смо ми стани агенти, да смо слуге империјалиста“... Јер руски и неруски служитељи кремаљских узурпатора лоститли су заиста, у стварности, јези"вост актиципације Џорпа Орвела, који је, у своме роману 1984, у једној у извесном смислу и на махове генијалној визији (која на несрећу није фантастична 'имагинација), замислио како сеу. стаљинизираном Лондону, као једном од центара империјалистичко-тоталитарног света скоре. будућности; свакодневно у „Министарству Истине“ ревидирају, исправљају, фалсификују и из= врћу вести и чланци објављени у новинама "неколико година, месеци или недеља раније, које више не одговарају тренутним захтевима једне превртљиве. тактике, да би се тако „исправљени“ понова штампали стари бројеви новина и тиме и сама прошлост, извитоперена, потребама актуелности подешена, ставила сва у службу интересима владајуће касте. Али они који у енциклопедијама фалсификују историске чињенице не подривају тиме само моралне темеље научне објективности без које нема науке, не унитштавају само моралне принципе истинитости без којих нема убедљивости ни ефикасности, не разарају само све перспективе доследности без. које нема оног континуитета који је услов живљења сваке идеје и сваке политике и сваке друштвене формације; они не бришу само револуционарну прошлост, проштлост на "којој стоје, своју сопствену прошлост, али која није више само "њихова, која не пшришада више њима, они бришту будућност, своју совјетску будућност, И циљ наше борбе против совјетске лажи, стаљинске контрареволуције и руског империјализма, исто је то| лико одржање наше независности, као једног од првих услова за " спровођење и остварење једне истините, тојест револуционарне социјалистичке политике, колико и спречавање да неми__ новно рушење, да катастрофа совјетско-руске будућности не повуче за собом у понор, ма и привремено, будућност социјалистичке идеје, скору будућност социјализма. И међу свим оним, сада већ заиста безбројним примерима разуздане недоследности, опортунистичке произвољности и отворене неморалности, међу безбројним примерима превртљивости и бестидности совјетске политике, навешћу овде само један пасус из једне Стаљинове посланице, не противстављајући му никакав други текст из истог стаљинског извора, не противстављајући му, на пример — што. би било сувише лако, — чак ни неки текст Иље Еренбурта из његових ратних чланака, писаних на (тада тактички разумљивој и оправданој) ПИЛИТИ | „смрт=немачким-завојевачима“, „убиј-Нем-